Kako se u Novom Sadu dobijaju unosni poslovi

A od kuma za posao dva stana

Novi Sad ovih dana potresa afera oko popločavanja centra glavnog grada pokrajine. Opozicija je prvo optužila Zavod za izgradnju grada (ZIG) za nenamensko trošenje novca iz budžeta. Potom su optužbe proširene i na izbor uvoznika behatona, posebne vrste betona. Taj, najvredniji deo posla poveren je firmi „AIC projekt internacional“, na čijem čelu se nalazi Darko Čović, prijatelj i, upućeni kažu, kum direktora ZIG-a Igora Mirovića.

Izvori „Blica“ tvrde da prijateljstvo između Čovića i Mirovića nije jedini razlog zbog kojeg je „AIC projekt internacionalu“ prepušten posao uvoza behatona, vredan oko 600.000 evra, s obzirom na to da je ugovor sklopljen na iznos od 51.686.565 dinara. Čović je ujedno i osoba koja je u decembru prošle godine prodala Mirovićevom bratu Predragu stan u Novom Sadu. U sudu pod brojevima OV1-53130/04 i OV1-56703/04 kriju se ugovori o kupovini stanova. U prvom slučaju kupac je Predrag Mirović, brat direktora ZIG-a, a prodavac ni manje ni više nego Darko Čović i izvesna Olgica Lukić. U drugom slučaju kupci su Mirovićevi roditelji, Milo i Olga, a prodavac je izvesni Dejan Pabović. Ugovori za oba stana potpisani su u roku od samo nekoliko dana, 9. i 27. decembra.


Čović mi nije kum
Igor Mirović demantuje da kupoprodaja stanova, za koju on tvrdi da je obavljena još pre nekoliko godina ali da je porez plaćen i ugovor sklopljen prošle godine, ima veze sa uvozom behatona. On čak ističe da Darko Čović njemu nije kum i objašnjava da ta priča kruži gradom jer su ljudi čuli da on Čovića ponekad oslovljava sa kume. Ipak, i pored srdačnog oslovljavanja, tvrdi Mirović, Čović se čak ne može opisati ni kao najbolji prijatelj.

- Istina je da nas viđaju. Viđaju me sa mnogim ljudima. Čović dolazi u našu firmu, susrećemo se, ali nije mi ni kum, ni najbolji prijatelj - tvrdi Mirović.

Mirović je u nekoliko navrata pa i sada opovrgavao optužbe da je bilo ikakvih nepravilnosti u poslovima oko popločavanja centra grada, smatrajući ih nepotpunim i isceniranim pričama opozicije.

A kako je sve počelo? Poslovi popločavanja centra praćeni su iznenađenjima, koja kada se uzme u obzir krajnji rezultat, izgledaju kao odličan scenario kako bi posao bio dodeljen firmi Mirovićevog prijatelja.


Kvadrat umesto 11 plaćen 42 evra
Najpre, početkom godine, Zavod za izgradnju grada formira specijalnu komisiju za izbor materijala koja odlučuje da je granit, predlog prošlog saziva gradske vlade, donet na osnovu preporuke Zavoda za zaštitu spomenika kulture, suviše skup i da treba postaviti behaton. Na osnovu ove odluke, radovi se proglašavaju putarskim i stiču se uslovi da se uvede restriktivni postupak javne nabavke. U takvom postupku, Zavod za izgradnju grada poziva na tender samo one firme koje su se početkom godine, u specijalnom postupku, kvalifikovale za gradnju puteva u Novom Sadu. Njih takođe biraju komisije Zavoda za izgradnju grada. Prema navodima dobro upućenog izvora „Blica“, ZIG ne poziva čak ni sve ove firme već svojevoljno dodatno sužava krug na „Vojvodina put“, JKP „Put“ iz Novog Sada i „Put-invest“ iz Sremske Kamenice. „Vojvodina put“ je tražila 122.388.369 miliona dinara a obećala da će poslove završiti za 110 dana, „Put“ je tražio 124.841.720 dinara a obećao kraj za 70 dana, dok je „Put-invest“ tražio 171.223.085 dinara za 90 dana. Posao dobija „Vojvodina put“, jedina koja nije dostavila uzorak behatona, što se vidi iz dokumentacije koju je prikupio „Blic“. Uzorak nije dostavila jer je odlučila da ponudi uvozni behaton - i to preko firme „AIC projekt internacional“ Mirovićevog kuma Darka Čovića. Uprkos tome, ZIG dodeljuje posao „Vojvodina putu“ i kao glavni adut ističe upravo materijal koji će biti uvezen od austrijske firme „Semel rok stejn end dizajn“, iako je ovaj behaton oko četiri puta skuplji od onog proizvedenog u našoj zemlji. Prema informacijama koje je dobio „Blic“, ovaj behaton košta 42 evra po kvadratu, dok je firma „NM komerc“ ponudila behaton „Vojvodina putu“ po ceni od 11 evra. Potvrdu informacije o ceni behatona „Blic“ nije mogao da dobije ni u samom predstavništvu „Semel roka“ u Ogulinu, odakle je na kraju stigao behaton jer, kako je objasnila Sanja Medved, menadžer prodaje, to je informacija koje se „ne šalje vani“. Od Sanje Medved „Blic“ je uspeo da sazna da će, zahvaljujući ovoj kupovini behatona, „AIC projekt internacional“ postao stalni saradnik „Semel roka“.

I tada i danas, Zavod za izgradnju grada i tenderske komisije koje su učestvovale u postupku obrazlagale su kupovinu skupljeg behatona i izbor „AIC projekt internacionala“ za snabdevača time da behaton iz uvoza ispunjava sve evropske standarde i garantuje kvalitet.


Kako su ućutkani učesnici tendera
Međutim, nijedan od učesnika na tenderu nije se pobunio: na čelu JKP „Put“ sedi član SPS, koga je postavila vladajuća koalicija u gradu, a „Put-invest“ dobio je sitnije poslove na obnovi novosadskih ulica. „NM komerc“ iz Loznice, koji je ponudio „Vojvodina putu“ najjeftiniji behaton, dobio je kao podizvođač posao popločavanja „Spensa“ i to za sumu koja je znatno nadmašila predviđene izdatke iz budžeta. ZIG je planirao da za popločavanje „Spensa“ izdvoji četiri miliona dinara, ali se na tender javljaju samo izvođači koji nude usluge za 90 i više miliona, što se takođe može videti u tenderskoj dokumentaciji. UO ZIG-a na brzinu donosi odluku da se izdvoji više sredstava - 102 miliona, ne tražeći odobrenje od Skupštine grada, čak ni od gradonačelnice Maje Gojković. Tako svi učesnici tendera bivaju ućutkani, a posao se prepušta firmi Darka Čovića.



Izvor: Blic \ Hana Dunđerov