Da li je u našim srcima cinizam zauvek zamenio romantiku i da li su izjave iskrene i večne ljubavi rezervisane samo za film, istražuje Katarina Savić.



Pre neki dan naletela sam na forum gde izvesni džentlmen pod nikom Gorštak komentariše gore postavljeno pitanje na sledeći način: „Vreme romantike je odavno prošlo, naravno i romantici su izumrli, nažalost. Sada je drugo vreme, neki novi klinci uvedoše drugačija pravila ponašanja. Ne tako davno si morao da se polomiš od izmišljanja načina kako da priđeš devojci a da te ne odbije.

Morao si da budeš originalan, neponovljiv... a danas? Što si siroviji, vulgarniji, to si veći u očima druge strane. Nedavno sam imao jednu situaciju da naletim na devojku iz nekih mojih dečačkih maštarija... Kažem sebi: ,Probaj onaj stari recept’. I da vidiš čuda - posle nekoliko susreta ispade pun pogodak! Znači da su i današnje devojke željne romantike, samo što to ne ume svako da im podari.“ E, dobro je da je čovek sam dodao poslednju rečenicu, pomislih. Nisam mogla a da se ne zapitam: da li je možda kucnuo čas da se romantika vrati u modu?

Međutim, dokle god budemo dobijale SMS-ove tipa: „Nemogu sada da kucam. Otiso sam do ortaka da gledamo fudbal i pijemo vopi”, umesto, recimo, Bajronove: „Volim te više nego što iko ikoga može voleti i nikad prestati neću“ i to tolerisale, nema baš mnogo nade za povratak romantike. Tada, odlučih da ona Nemanjina pisma koja mi je pisao na prvoj godini fakulteta čuvam do smrti, jer romantika će postojati dokle god bude onih koji budu želeli da pročitaju i sačuvaju lepu reč...

Ako vam slučajno padne na pamet da napišete u nekoj situaciji ljubavno pismo, osvežite spisateljske sposobnosti uz pomoć antologije „Najlepša ljubavna pisma velikana“, koju je priredila Ursula Dojl („Alnari“).

Srca velikih vojskovođa

Kada književni geniji napišu: „Toliko ste mi opčinili um da on više ne može da pojmi ništa osim vas“, kao, recimo, pozorišni pisac Vilijam Kongriv, onda je to nekako očekivana stvar, ali kada admiral Nelson u pismu lejdi Hamilton kaže: „Ema je Nelsonova alfa i omega“, onda vam srce zaigra, još jednom potvrđujući da se ženama ipak sviđaju „grubijani mekog srca“. Napoleon u pismima Žozefini, kao da proklinje svoju sudbinu vojskovođe:

„Kad god uzmem šolju čaja, proklinjem slavu i ambiciju koje me drže daleko od duše mog života“. I prekoreva je: „Ti trčiš od grada do grada, od jedne do druge svetkovine, više ti nije važan tvoj Napoleon“.

Ali, pismo, ipak, završava rečima: „Nadam se da ću te ponovo zagrliti i prekriti te sa milion poljubaca, žarkih kao sunce ekvatora“. Izgleda da daljina na koju ih upućuju ratni pohodi samo jača ljubav velikih vojskovođa i vladara, pa tako Henri VIII piše Ani Bolen: „Što su polovi dalji od sunca, vrelina je uprkos tome snažnija. Isto je i sa našom ljubavlju. Daljina se isprečila između nas, ali žar naših srca uprkos tome raste - bar što se mene tiče…“

Ovaj večni sluga i prijatelj, kako je sam sebe nazivao u toj korespondenciji, ipak joj nije oprostio preljube, te je ona optužena i pogubljena nakon samo tri godine braka sa engleskim kraljem.

Kontroverzni ljubavnici

Možda najviše kontroverzi u književnom svetu kada su u pitanju ljubavna pisma izaziva to što se najboljim smatraju ona koja su pisali biseksualci, a na prvom mestu romantičarski pesnik lord Bajron i Oskar Vajld. Podsetimo, poznati pisac i esteta bio je oženjen i otac dva sina, ali je imao ljubavne veze sa mladićima, zbog čega je bio i osuđen.

Fatalna veza sa lordom Alfredom Daglasom trajala je, uz razne peripetije, sve do Vajldove smrti, a kao svedok toga ostala su upravo brojna pisma koja mu je slao: „Moj je život pustinja kojom piri predivni povetarac tvog daha i čija su hladna vrela tvoje oči. Otisak tvog malog stopala pravi mi doline senki, miris tvoje kose je poput mira, a gde god da ideš, oko tebe se širi miris cimeta“.

Univerzalne himne ljubavi

Zapaženi prostor u ovoj zanimljivoj zbirci svakako zauzimaju kompozitori, što je i razumljivo, jer ko bi bolje od njih mogao sa osmisli milozvučne himne ljubavi. Posebno interesantan je Mocart kada se obraća voljenoj Konstanci, budućoj supruzi: „Adieu - ljubavi moja - jedina moja. Uhvati u letu - onih 2999 malih poljupčića koji lebde okolo i čekaju nekoga da ih uhvati“.

Mnogo ozbiljnija i fatalnija su Betovenova pisama njegovoj „besmrtnoj ljubavi“ čiji identitet zapravo nikada nije konačno ustanovljen: „Čak i u krevetu moje misli čeznu za tobom, besmrtna moja voljena, ponekad radosna, potom opet tužna… Iščekujem sudbinu, da vidim hoće li nam udovoljiti. Jedino mogu da živim sa tobom, ili uopšte da ne živim.“

Slede vreli iskazi Artura Toskaninija. U pismu ljubavnici, gospođi Elzi Kurcbauer maestro podrhtava od „grešne“ požude: „Tvoji poljupci, tvoja usta sve više i više pale moju čežnju da te prekrijem pohotnim milovanjima… Bože! Ludim!“

Usud najvećeg romantičara

Nažalost, u antologiji nema Šopenovih pisama. Iako je bio više nego romantičan (prema njegovoj izričitoj želji, posle smrti, izvađeno mu je srce i odneto u Varšavu, gde je ugrađeno u jedan od stubova crkve Svetog krsta), njegova velika ljubav, francuska spisateljica Žorž Sand je, posle njegove smrti, spalila svu njihovu prepisku.

Više puta pominjani Oskar Vajld je u pomen ovog velikana napisao: „Kada odsviram neki Šopenov komad, osećam kao da sam ronio suze nad gresima što nikad ne počinih, kao da sam tugovao nad nesrećama koje uopšte nisu bile moje“.



Izvor: B92

Jao ja bih tako volela da dobijem ljubavno pismo u kojem ce se spominjati moje uci,usne i svi drugi delovi tela 

Koja ti je adresa? I daj golisave fotke iz svih uglova?
Naravno, samo meni. Sem ako neces odma da stvoris ljubomornog stvora...

Retki su .. cast izuzecima. Nista lepse od neusiljene romantike, nista erotskije od muskarca koji se trudi i pokazuje svoja osecanja na nezne romanticne nacine .. ume da pretvori u reci ono sto oseca, ume da pretvori u dogadjaj ono sto bi rekao. Ima mastu i ne stidi se da je sprovede u delo.

Samo i oni su uplaseni .. od nas. Ja ih totalno razumem 

Romantika je nestala jer zene nisu zainteresovane za istu. Ako joj se udvaras a romantican si reci ce ti da si "sissy" tj u prevodu "pick..." i otici sa nekim ko ce im jednostavno prici sa "Hi, wanna fuck?" i odvesti ih kuci

Da se razumemo, nema nista lose u tome da se bude romantican ali nazalost danas se retko pronalazi osoba koja ume da ceni tu romantiku pre same veze a i kasnije u vezi

Komplimenti nisu zaboravljeni i danas se uglavnom koriste(hvale se npr lepota, karakterne osobine...), ali prava romantika npr u vidu pisanja pesama voljenoj osobi se mnoooogo retko koristi pa cak i tad je neki copy/paste sa neta ili iz neke knjige najlepsih SMS/MMS poruka a ne ono sto dolazi pravo od srca

Kao prvo, chovek bi trebalo da bude romantichan samo ako uzhiva u priredjivanju takvih gestova, bez obzira na ishod. Ako mi je trip da napishem pesmu, ja cu to uraditi, ako mi je trip da joj dam cvet koji sam negde drzhao sakriven celo veche, takodje cu uraditi i bicu zadovoljan svojim shmekerskim potezom kako god ona da odreaguje. 

Kao drugo, nije svako za romantiku. Ne pada mi na pamet da budem romantik prema zheni koja uopshte nije u tom fazonu.

Dakle apsolutno Da za romantiku ako su oba prethodna uslova ispunjena.

Ja se ne slazem sa tobom, jer mislim da je problem kod vecine ljudi koji bi na primer zeleli romantiku taj sto imaju neka ne znam ni ja kakva ocekivanja po pitanju iste. Svece, cvece, pisamca, rucno pravljeni nakit, pesme koje smo sami napisali(a da na primer moraju da budu savrseno sklepane kao da ih je sam Djura Jaksic pisao  ), savrseno recena stvar u savrsenom trenutku na savrsenom mestu..Ma idi...Sto ne bi copy/paste sa neta ili nesto iz te knjige moglo da bude romanticno ili da dolazi iz srca? Mozda je neko pre mene savrseno opisao to osecanje a ja ga prenosim..od srca? 
Hocu da kazem, romantika je u malim stvarima, eto, barem sa moje tacke gledista, a svako ima svoje vidjenje toga.
To uopste ne mora biti nesto perverzno ili komplikovano, godisnjicu veze mozemo da proslavimo jeduci napolitanke u parku ili razbacujuci se na nekoj veceri na primer uz poklone, i jedno i drugo moze da mi bude pojednako romanticno.
Meni je u stvari sam cin lika koji meni u vezi pokazuje emocije i koji pokazuje da je zaljubljen u mene romantican, nebitno da li ce to da mi kaze direktno, prepisivajuci pesmu, smisljajuci pesmu, pismom ili mejlom...Obicno oni koji se ne stide toga sto osecaju koriste sve to zajendo 

Svakom svoje, ako je tebi to romantika onda je to romantika. Ja licno volim da nesto sam napisem pa makar i po uzoru na nekog ali da to bude nesto licno moje. Za recitovanje stihova pa i da se slozim ali SMS/MMS je u vecini slucajeva chain linking, tj neko ti posalje lepu poruku a ti je samo odposaljes nekome drugom i to uopste nije romanticno

Naravno, ja sam jednom tako imao piknik u prirodi. Ona, ja i cokolada i to je to

Ja nemam preterana ocekivanja, dovoljno je da ako uradim neki lep gest ona to ume da ceni(pa makar to bio njen osmeh i poljubac posle toga). Ako ne ume za makar toliko onda cu i ja prestati da budem preterano romantican prema toj osobi. Problem je sto je takvo vreme doslo da romantika i nije na nekoj ceni i u vecini slucajeva muskarac mora da bude takoreci "maco" inace ce biti okarakterisan kao "sonja" koji moze biti drugarica a ne momak a to nikako nije dobro

Slozices se da isto tako nije vreme za romanticne likuse jer likovi u vecini slucajeva vise paznje i vise fascinacije posvecuju kuckama, one koje to nisu su u suprotnom okarakterisane kao ''naivne, nevine, nezanimljive''. Ni nama nije zavidan polozaj, slozices se (:

Posteno tu se slazem, nije ni vama zavidan polozaj. Ja sam pricao sa muske strane gledista i da treba naci pravu osobu za romantiku. To za "kucke" i musku fascinaciju istim je druga prica i otisao bih u preveliki off ako bih pisao o tome