Based on Christopher Hampton's acclaimed 2002 play "The Talking Cure," the film centers on the relationship between Carl Jung (Fassbender) and Russian-Jewish patient Sabina Spielrein (Knightley), who ultimately causes a rift between Jung and mentor Sigmund Freud (Mortensen) but also catalyses strong findings in regards to Jungian psychoanalysis.



Izgleda dosta dobro. Vrhunska glumačka postava. Fassbender je carina!

A Kira Najtli bi mogla nešto nekad i pojest - zadnji put je jela 2003 čini se. 

Izgleda zanimljivo   Izgleda da ce prikazati da su Frojd i Jung bili ludji od njihovih pacijenata

Frojd je svoju cerku "lecio" od masturbacije....tako da....

A film cemo gledati...

Frojdova zena je imala problema sa vratom jer je voleo da joj glava visi sa kreveta u odstudnom trenutku.....

Ili je to bio Marks....

Nebitno.. ista fela..

Ово се чека па има једно сигурно 6 месеци ако не и јаче од када ми је Мрги први пут споменуо овај наслов..
Ај макар један филм да испуни очекивања...

A Dangerous Method: Seks-laži-pisma

Michael Fassbender kao novo holivudsko čedo, Viggo Mortensen neprepoznatljiv u ulozi Sigmunda Freuda i Keira Knightley kao razgoropađena, psihotična genijalka, scene sado-mazo seksa, sve sa mašnicom Davida Cronenberga na vrhu – šta biste više od filma?



Najnovije ostvarenje čuvenog Davida Cronenberga ne liči ni na jedno od njegovih prethodnih – umesto nasilja, horora, naučne fantastike i/ili jeze, dobijamo relativno svedenu, ali intrigantnu istorijsku dramu, rađenu po drami „The Talking Cure“ Christophera Hamptona, koji je pisao i scenirao (a drama je inspirisana knjigom Johna Kerra iz 1994, „A Most Dangerous Method“) . Priča o prijateljstvu Sigmunda Freuda i njegovog učenika Carla Junga, kao i problemima koji su nastali kada je u Jungovom životu bitnu ulogu počela da zauzima njegova pacijetkinja Sabina Spielrein, svakako je nesvakidašnja, a zanimljiva je tim pre što je (uglavnom) istinita i malo poznata svetu.

Sve počinje kada mladi Jung (odlični Fassbender) početkom dvadesetog veka postane doktor u jednoj Švajcarskoj insituciji. On je intuitivan, pristojan i krajnje prijemčiv, mada je opsednut svojim poslom i pretvaranjem psihijatrije iz kvazi-nauke u budućnost ljudske komunikacije. Njemu se sve odmah komplikuje pošto mu za pacijetkinju dovedu mladu rusku Jevrejku Sabinu Spielrein, genijalnu i unikatnu, ali krajnje psihotičnu i izvitoperenu devojku, koja u disocijativnim naletima histerije vrišti, lomi i valja se u konvulzijama. On kreće da je leči „a talking cure“ metodom, gde se akcenat stavlja na proživljavanje davnih trauma i katarzu kroz razgovor. Tada počinje da se razvija njihov bizaran, ali intenzivan i poseban odnos, koji će trajati mnogo godina potom, tokom čitavog filma.

Ubrzo se tu meša i Freud, kojeg Jung upoznaje na sopstvenu inicijativu 1906. Dvojica doktora pri prvom susretu pričaju punih 13 sati bez prestanka i uskoro postaju bliski kao otac i sin. Ipak, i njihov odnos do 1912. biće pun preokreta, pošto se tvrdoglavi i suptilno arogantni Freud često nije slagao sa spiritualnim stavovima svog blagog, ali principijelnog štićenika.

Dodajte svemu i novog Jungovog pacijenta, takođe doktora, opsesivnog seksualnog manijaka Ottoa Grossa (glumi ga, gle čuda, Vincent Cassel) i predvidećete velike nevolje. Gross veruje samo u slobodu duha i izbora, šta god to kome god značilo, i kao takav nateraće Junga da preispita sopstvene stavove i odnos prema životu.



Ovo su samo delići solidno napisane, fantastično režirane i odglumljene drame u kojoj je sve na svom mestu. Fassbenderov Jung je nežan, nenametljiv i tih, ali strastven i dopadljiv, dok je Mortensen, koji je uskočio da glumi Freuda pošto je Christoph Waltz odustao da bi snimio Carnage, šokantno prigodan za ulogu. Ležernog stava, ali verbalno agresivan i sporadično perfidan, Mortensenov Freud je pun pogodak u izvedbi u kojoj poznati glumac čak fizički podseća na pravog psihijatra. Cassel je, kao i uvek, ležerna bitanga, ali ulogu o kojoj će se ove sezone mnogo pričati svakako je ostvarila Knightley.

Mada joj je nekolicina kritičara zamerila na teatralnosti i nedovoljno „kompetentnom“ dočaravanju psihoze, mišljenje većine (kao i moje) jeste da je Keira ovoga puta nadmašila samu sebe. U ulozi koja je sigurno radovala inače kreativno nastranog Cronenberga (to je kompliment), Knightley se transformiše iz nesvakidašnje razuzdane gusenice u (crnog) leptira bez mnogo napora i kao jedina emotivno agresivna ličnost u filmu dominira ostvarenjem. Često se čini kao da iz scene u scenu gledamo drugu glumicu, a utisak je da je njena izvedba još bolja kada je „normalna“, nego kada nije pri sebi.

Mada je još uvek rano davati ovako riskantna predviđanja, deluje kao da bi Knightley za ovu ulogu mogla biti nominovana, čak i dobiti Oskara, mada bi ogromna konkurencija mogla da joj bude Rooney Mara, devojka koju je David Fincher lično izabrao za ulogu Lisbeth Salander u njegovoj verziji "The Girl With the Dragon Tattoo". Pored njih dve i eventualno Jessice Chastain u "Tree of Life", teško je reći koje će još žene biti zanimljive kritičarima, u sezoni u kojoj će do kraja dominirati filmovi sa muškim protagnostima.



Što se samog Cronenberga tiče, njegov ethos je u ovom filmu neprepoznatljiv, pošto su morbidne scene nasilja i haosa zamenili predivni pejzaži i svedeno baratanje prostorom, tek koliko je dovoljno da se isprati dijalog, bez iznenađenja. Ipak, u naletima je prisutanj njegov pathos, pošto ni u ovom filmu njegov osećaj za ironiju i crni humor u najbizarnijim momentima nije izbledeo. Posebno priznanje treba odati direktoru fotografije Peteru Suschitzkom, stalnom saradniku Cronenberga, koji besprekorno dočarava eleganciju centralne Evrope sa početka 20. veka.

Uprkos svemu, mišljenje većine kritičara u Veneciji (od kojih je samo nekolicina pisala o filmu, uglavnom se prenose usmeno) je da je film solidan, ali ne izuzetan, kao i da je mogao da bude bolji. Razlog za takav stav možda leži u tome što nas film, iako impresivno skrojen, ponekad ne vezuje dovoljno za likove. Nedostatak pozadine (ove priče, konkretno) i znanja o protagnostima čine da neke scene možda ne ostavljaju dovoljno jak utisak, a neke se čak čine neprikladnim u okviru celine. Dijalog je oštrouman i uglavnom zabavan, ali mu na momente fali ljudskost i uverljivost koja bi kod publike probudila saosećanje za ličnosti koje su nesumljivo prošle kroz lični pakao. Neki mu zameraju da je Freuda ili Junga pokazao u pogrešnom svetlu, dok se neki bune što film uopšte nije „Cronenbergovski“, mada taj argument nije validan, pošto je Kanađanin svakako odradio dobar posao.

Sve u svemu, vreme će pokazati. Za sada je samo izvesno da će se o ovom ostvarenju pričati do kraja sezone, a savet je da ga ne propustite, makar zbog impresivnih uloga.

Izvor: B92

"Pijana" i gola Kira Najtli

Seksepilna glumica kaže da se se ne oseća baš najprijatnije dok snima golišave scene, ali je tu votka da je opusti.



Psihološki triler režisera Dejvida Kronenberga "A Dengerous Method" o Sigmundu Frojdu i Karlu Jungu i pacijentkinji koja im služi kao "zamorče" za ispitivanje novih teorija... U filmu dominiraju scene pomalo bizarnog seksa, koje je Kira, posle par čašica votke snimila bez problema.

U jednoj od tih scena Kira leži gola, vezana za krevet, a kolega Majkl Fasbender je tuče - po goloj guzi…

"Popila sam nekoliko čašica votke da bih se opustila, a kada smo završili sa snimanjem i nekoliko čaša šampanjca, da proslavimo.Majkl je morao da vodi računa koliko me jako udara jer sam mu zapretila telohraniteljem koji je, navodno, bio ispred vrata", kaže Kira.

Kira Najtli igra bolesnu ženu koja se u toku Jungovog "eksperimenta" zaljubljuje u njega i počinje "ljubavnu priču sa nastranim seksom".

Izvor: Mondo

Jos nema dobar snimak, a tako mi se gleda...

Mislim da će dobar snimakl tek 2012. Film se zvanično pojavljuje u bioskopima 23 Novembra.

Par srećnika imalo je priliku da odgleda i ocjeni ranije jer se film upravo kreće po festivalima, ali nema šanse da procuri do 2012.

Кења ми се од Фројда и од тог одушевљења њиме, али погледаћу ипак филм. Убедила ме музика у трејлеру.

Изашао добар снимак.

Posmatrala kako izgleda tokom seksa!

Glumica za ulogu u novom filmu trenirala pred ogledalom

Kira Najtli u filmu „Opasne metode“ igra psihički bolesnu Sabinu Spilrejn, koju seksualno uzbuđuju udarci!

Da bi što vernije dočarala lik, glumica je danima sedela pred ogledalom vežbajući svoje ponašanje tokom seksa. Zatim je preko Skajpa to pokazala reditelju Dejvidu Kronenbergu.

- Pitala sam i psihoanalitičare za savet. Oni su mi samo naglasili da je seks otpuštanje energije i nakupljenih emocija. Time sam se vodila - izjavila je Kira.

Film je baziran na istinitoj priči prema kojoj je Sabina bila u sado-mazo vezi s poznatim psihijatrom Karlom Jungom, koji se smatra i osnivačem moderne psihologije.
Kira je, kad su joj ponudili ovu ulogu, u prvi mah htela da je odbije.

Izvor: Kurir

Odgledao. Dobar. Kiru ne volim videti nikako ni u jednom filmu doduse,pa ni u ovom,obratiti paznju na scene kad ima napade kako grozomorno izbaci bradu. Ova dvojica su standardno odlicni .

„Opasna metoda” nije uvrnut film

Producent Džeremi Tomas gradio je svoju karijeru na izboru kvalitetnih filmova i saradnji sa nekim od kultnih režisera današnjice. Neki od plodova tih saradnji su: „Srećan Božić gospodine Lorens” (1982) Ošime Nagise, „Loš tajming” (1980) Nikolasa Rouga, „Goli ručak” (1991) Dejvida Kronenberga, „Nacija brze hrane” (2005) Ričarda Linklajtera, „Krv i vino” (1996) Boba Rafelsona (1996), i (sada već) klasici – Bertolučijevi „Sanjari” (2003) i „Poslednji kineski car” (1987).

Džeremi Tomas je ove godine bio aktivno prisutan što na festivalima što po internacionalnim bioskopima. Pomenimo Vendersovu „Pinu”, „Opasnu metodu” Dejvida Kronenberga koji će publika videti na ovogodišnjem Festu i „13 ubica” i „Harakiri: smrt samuraja” Takešija Miike.

Ovo je vaša treća produkcija sa Dejvidom Kronenbergom. Šta mislite o „Opasnoj metodi”?

Bio sam na setu od samog početka tako da nije bilo nikakvih tajni. Poznajem Dejvida jako dobro i bio sam umešan u pravljenje filma od prvog dana. Imao sam od početka veoma jasnu ideju kakav će film biti, što i jeste dužnost producenta. Bio sam oduševljen, što zbog jake veze između dokumentovanih činjenica i radnje filma, što zbog delikatnosti nekih scena. Dopao mi se odnos između Frojda i Junga ali i odnos između Sabine i Junga. Mislim da je Dejvid materiji prišao veoma temeljno i da je njegov film poseban jer se niko pre njega tim trouglom Frojd–Jung–Špilrajn nije bavio na takav način.

Koliko teško je bilo dobiti dozvole za snimanje na istorijskim lokacijama u Beču?

Sve što mogu da kažem je da je danas, ako pristojno platiš i kažeš „molim” i „hvala”, sve moguće. Mi smo po svaku cenu želeli autentične lokacije zbog čega smo i došli u Beč. Nismo doputovali ovamo da bismo snimili „Iks mena”, već film o Sigmundu Frojdu i zato nije bio neki problem dobiti dozvolu za, na primer Frojdov muzej. Kada sam 1979. bio na setu Rougovog „Lošeg tajminga”, snimanje se dešavalo unutra, čak i na čuvenom Frojdovom kauču. Uopšte nismo koristili filmske rekvizite jer smo mogli da se poslužimo originalnim enterijerom. To je sada drugačije, zakoni su se promenili pa smo za „Opasnu metodu” neke od scena jednostavno snimili ispred Frojdove kuće.

U filmu se vide neka od očaravajućih mesta kao što je Belvedere. To nije slučaj sa delovima filma čija se radnja odigrava u Švajcarskoj. Scena u kojoj Sabinu kočijom dovode u kliniku Burghelcli je snimljena na golom brdu u predivnom krajoliku Bodenskog jezera i tek kasnije smo digitalnim putem dodali kliniku. To vam je magija savremene kinematografije.

„Opasna metoda” je za mnoge veliko iznenađenje.

Jadan Dejvid. Ljudi uvek imaju neke svoje ideje o tome kako treba da izgleda jedan Kronenbergov film. „Opasna metoda” nije uvrnut film. Snimljen je, da se našalim, kao prema instrukcijama iz priručnika za režiju.

Kako stoje stvari sa producentskim poslom posle finansijskog kolapsa?

Postalo je užasno teško raditi produkciju. Tržište se menja dramatičnom brzinom i internet dominira sa potražnjom video klipova i filmova. Bioskopi se zatvaraju, odnosno njihov koncept se menja, ljudi počinju da nabavljaju drugačiju vrstu opreme za gledanje filmova... Ne kažem da je to dobro ili loše, samo je drugačije.

I ja moram da prihvatim promene i vidim i njihove pozitivne strane. Sada mogu da gledam svoje filmove u digitalnoj tehnici i to je super osećaj. Nema više onih pukotina na traci i komičnih prekida od lepljenja – ekran, odnosno platno ostaju čisti. Postoji puno argumenata koji govore u prilog novih tendencija. Film je gotov. Film je umro. Nema više kamera. Nestaje 35 mm ili nema ko da ga obrađuje.

Izvor: Politika