Nedeljni utisak
Martovski inventar
Autor: Dragoljub Žarković | 09.03.2009. - 05:00


Na nedavnom prijemu kod Ivice Dačića, u Ministarstvu unutrašnjih poslova, neko me s leđa kucne po ramenu. Okrenem se, a čovek kaže: „Sećate li me se? Ja sam čika Radmilo iz Jagodine”. Kako da ne, došlo mi da kažem, kad mi se čini da mi oči i nos još štipa onaj suzavac kojim je policija zasula narod 9. marta 1991.

Za mlađe čitaoce: reč je o Radmilu Bogdanoviću, tadašnjem ministru policije, koji je nakon 9. marta podneo jednu od onih ritualnih ostavki, a suštinski je još dugo bio u vrhu socijalističke nomenklature.
No, zar se nisu pre pola godine pomirili izborno overeni naslednici zavađenih strana? U tom duhu slikao sam se, na istom prijemu, s Ivicom Dačićem, pa mi slika izašla u nekim novinama, što je obradovalo moju majku koja i danas tvrdi da decenijama nije dobro spavala zbog moje zavade s vlašću.
Možemo li sada mirno svi da spavamo, da li se u Srbiji sleglo političko tlo, da li su prošlost radikalni antagonizmi, često doživljavani i kao lične omraze i kad protiv čoveka nemate ništa, ali čoveka ne vidite od politike koju zastupa.
Mart je sasvim zgodan mesec za takva razmišljanja. Osim pomenutog 9. marta, čije je „punoletstvo” proslavljeno čajankom nekadašnjih saboraca i promocijom „SPOmenara”, u znak prve veće pobune protiv režima Slobodana Miloševića, tu su i godišnjice dve smrti - Zorana Đinđića i Slobodana Miloševića.
Reč je o dve simbolički najznačajnije figure za one koji političko, istorijsko, pa, bogami, i lično vreme i trajanje dele na period pre Petog oktobra i posle Petog oktobra, trenutak razdelnice na srpskoj političkoj sceni.
Iole trezvena analiza pokazaće da akt o pomirenju između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije nije tek pragmatično zabašurivanje prošlosti, zarad koalicionog održanja na vlasti, već jeste i tekovina Petog oktobra, koliko i Devetog marta, pod pretpostavkom da su aktere otpora rukovodili plemenitiji principi osim ideje da jedni zasednu na vlast umesto drugih.
Mart je, dakle, zgodan mesec za inventarisanje srpskih javnih poslova i promišljanje o tome odakle smo krenuli i gde smo stigli. Ili, bolje reći, da li smo bilo gde stigli.
Višak strasti u tom poslu samo odmaže. Istina, to je suviše bliska istorija da bi tumačenje datuma određenih događaja i ličnosti koje najupečatljivije obeležavaju te događaje prepustili samo istoričarima. Umešana su tu jake emocije, lični doživljaji, očekivanja, stradanja, porodične i druge traume...
U petak mi se javio Milutin Mrkonjić da u vedrom i u suštini dobronamernom tonu prokomentariše moj tekst iz „Vremena” povodom njegove izjave o herojstvu Slobodana Miloševića. Rekao mi je da iz njegove duše niko ne može da izbaci Slobodana Miloševića. „Ni iz moje”, rekao sam posle dve, tri sekunde.
Siguran sam da smo mislili na različita duševna stanja. Takav je mart u Srbiji.


Izvor: Blic

Predstavljena foto-monografija SPO koja prikazuje 18 godina demokratske borbe
Duh promena začet 9. marta
Autor: B. N. | Foto:FoNet | 08.03.2009. - 00:01

Borili smo se 9. marta da vlast bude osporavana i više nikada ne smemo dozvoliti da ona bude van dometa osporavanja, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić prilikom predstavljanja foto-monografije Srpskog pokreta otpora (SPO) o 18. godišnjici devetomartovskih demonstracija.



„Velika stvar Spomenara je što se on ne zaustavlja na 90-im godinama, već govori šta je bilo i šta će sa Srbijom biti u budućnosti. Fotografije u ’Spomenaru’ su važnija svedočanstva od reči, jer se na njima vidi – strah, nada, iluzija, obaveza, odgovornost i iskušenje svih koji su učestvovali u toj teškoj borbi – otporu prema diktaturi“, kazao je Tadić uz ocenu da 9. mart nije izolovan dan, već „dan koji je neodvojiv od duha Beograda i Srbije“.
Foto-monografija je postavljena u organizaciji SPO, a predsednik te stranke Vuk Drašković je ocenio da se mnogi od onih koji se diče tim 9. martom kockaju sa idealima slobode, demokratije i evropske Srbije.
„Srbija postaje plima obnove miloševićevske politike i nemojmo da potcenjujemo te snage“, rekao je Drašković, i dodao da u onoj meri koliko zaboravljamo ko smo i šta treba da radimo utoliko dozvoljavamo da se snage iz tog vremena zla uzdižu.
„Monografija svedoči o 18 godina borbe SPO-a i mogla bi se zvati Život bez reči“, kazao je Drašković, i ocenio da su reči suvišne i mnogo slabije od fotografija, jer „fotografije ne cenzurišu, ne zaboravljaju i ne varaju“. Ističući da je 9. mart 1991. godine sada „punoletan“, Drašković je upozorio da „svi mi koji se dičimo tim danom kao da postajemo maloletni, pa se zaboravljamo i ponekad neodgovorno i nezrelo kockamo idealima slobode, demokratije i evropske Srbije“.
Na promociji Spomenara, u kojoj su predstavljeni najznačajniji događaji demokratske borbe u poslednjih 18 godina, osim funkcionera SPO-a, okupili su se brojni učesnici devetomartovskih demonstracija među kojima i Ružica Đinđić, Vesna Pešić, Vladan Batić, Rasim Ljajić i drugi.

Izvor: Blic

Sednica Skupštine posle izvršenog vojnog udara

Симка да нису тебе тукли на овом митингу кад га овако оживљаваш?

Mene čudi da ima nešto u tom Beogradu, kad ga malo malo pa razbijaju neki huligani.

Deveti mart je jednostavno tragicno propustena sansa .
Kakav god da je bio Vuk u svojim pojedinim fazama tada je bio na najrealisticnijoj liniji u vezi raspada SFRJ - snazno protiv rata , ali uz spremne dobrovoljce  ( Si Vis Pacem, Para Bellum )

Bio sam na tim demonstracijama (kao srednjoskolac) i tada sam mislio da ce nam biti super makar i za 2-3 godine, ali grdno sam se zajebao