9. mart - Pobeda ili poraz?! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Ја сам деведестих био противник политике С.Милошевића, али само због тога што он није спроводио у дело идеју Велике Србије и српског национализма, онако као је и дан данас ја замишљам.
9. март је требао да буде јуриш за ослобођење српских земаља и већина људи је и веровала у идеје за које се данас залажу српски Радикали.
Шешељ је био само клонирани Вук Драшковић(или обрнуто), који није успео на почетку деведесетих да скрене пажњу народа.

Међутим В.Драшковић је убрзо народно незадовољство искористио за потребе свог странчарења, потурајући националистичку идеологију као мамац (пошто се рано одрекао, ако је икада и веровао), а испод жита је све време радио за непријатеље са запада.
И где је већина његовог некадашњег бирашког тела ?
Сигурно није у грађанским странкама и ДС-у , на чијој се листи он налази.
Да ли Вук и његова странка имају неки политички идентитет ?

*******************

Драшковић: Време за нови јуриш
9. март 2009. | 01:11 -> 16:33 | Извор: Б92, Бета
Београд -- Осамнаест година од деветомартовских демонстрација, лидер СПО Вук Драшковић поново позвао на јуриш, овог пута на уклањање препрека ка Европској унији.

Функционери Српског покрета обнове положили су венце и упалили свеће у знак сећања на погинуле у демонстрацијама 9. марта 1991. Драшковић је грађанима окупљеним на Тргу Републике у Београду рекао да је 9. март прилика да се погледа у огледало и да се поставе нова питања, а најважније међу њима је зашто је Србија још само кандидат за кандидата за чланство у ЕУ.

Драшковић је 1991. са балкона Народног позоришта позвао више од 100.000 демонстраната на јуриш против режима Слободана Милошевића и неслободе медија.

Данас је Драшковић поново позвао на јуриш, али овај пут да би се уклониле све препреке на путу Србије ка Европској унији.

“Владало је неко наивно уверење да ће нејговим падом, да ће да падне пирамида. Пирамида није пала, пирамида је све снажнија. Милошевића нема, али има много Милошевића. И мислим да се намеће јасан закључак, да је данас у овим околностима време за јуриш“, поручио је Драшковић.

Он је оценио да данас "ухапшене убице пишу књиге и фељтоне, а људи из Владе их промовишу".

"Зашто Врховни суд из затвора пушта убице? Зашто се злочинци у Србији данас дрскије него икад промовишу као хероји? Зашто смо девет година после 5. октобра кандидати за кандидата за чланство у Европској унији?", рекао је Драшковић, својевремено вођа деветомартовских демонстрација.

Такође је поставио питања: "Зашто је у Србији, 18 година после 9. марта и девет година после 5. октобра, плима антизападних, антидемократских осећања већа но што је била у време деветомартовских демонстрација", "Зашто још нису похапшене толике убице премијера Зорана Ђинђића" и "Зашто се ово догађа по судовима".

Како је Драшковић рекао, то је "вероватно због тога што смо направили велике грешке", а оне су се "пре свега огледале у недопустивим компромисима са оним Милошевићевим снагама зла које се сада уздижу, храбре, и очекују да ће се вратити."

Према његовим речима, сећање на 9. март 1991. године "не служи ничему уколико буде сведено само на евоцирање успомена".

Обележавање 9. марта данас на улици у Београду (Бета)
Обележавање 9. марта данас на улици у Београду (Бета)
Окупљени грађани трудили су се да приђу што близе вођи демонстрација. Многи су застајали и постављали му питања. Сви се, како кажу, добро сећају 9. марта.

“То је било страшно. Ја сам била са једном пријатељицом, која има астму, морала је да оде. Ја сам остлаа до краја. То је било језиво. То је било да згазе народ скроз.“

“Као да је било прекјуче, сећам се сваког детаља, јер сам посматрао непсоредно са овог балкона.“

“Па, наравно да је народ схаватио да може нешто да промени. То је био први отпор оном диктатору.“

Претходно је рукводство СПО-а, положило венце на углу Теразија и улице Кнеза Милоша, у знак сећања на матуранта Бранимира Милиновића и полицајца Недељка Костића, који су погинули током демонстрација.

Демонстрације у Београду 9. марта 1991. организоване су против тадашње власти и "медијског мрака" оличеног у државној телевизији, коју су учесници протеста називали "ТВ Бастиљом".

Протесту су се, на позив СПО-а, прикључиле све опозиционе партије, са захтевом да тадашње руководство државне телевизије и један број њених уредника поднесу оставке.

Полиција је безуспешно покушавала да спречи одржавање демонстрација, а потом је користила сузавце, водене топове и гумене метке, што је довело до сукоба са грађанима.

У сукобима су погинули 18-годишњи ученик Бранивоје Милиновић и 54-годишњи полицајац Недељко Косовић. У деветомартовским демонстрацијама повређено је 58 полицајаца и 86 демонстраната, а 158 их је било ухапшено, међу њима и Драшковић.

Протести су окончани после четири дана, када су из затвора пуштени Драшковић и сви ухапшени, а Скупштина Србије усвојила оставке тадасњег директора РТС-а Душана Митевића и министра унутрашњих послова Радмила Богдановића.

Пре неколико дана промовисана је Фото-монографија Српског покрета однове "СПОменар", у којој су забележени најзначајнији догађаји и моменти борбе за демократију у протеклих 18 година.

Антић: Режим на крају морао да попусти

Историчар Чедомир Антић подсећа да су 9. марта, на улице Београда, први пут после Другог светског рата, изашли и тенкови ЈНА, али да је ипак режим Слободана Милошевића на крају морао да попусти и направи одређене уступке.

“Сутрадан је Београд био као окупиран град, 10. марта десетине тенкова су биле у граду, чак је један велики тенк Т-84 стајао посред Таковске улице", каже он.

"Међутим, већ 11. марта, преостали опозициони вођи - пошто је Вук Драшковић био ухапшен, заједно са више од стотину грађана - окупили су се и започеле су демонстрације које су употпуњене студентским демонстрацијама”, наводи он.

“И после три дана, већ 12. марта, режим је морао да попусти. Не само да су ослобођени сви ухапшени, не само да су смењени први људи РТС-а, већ је поднео оставку и министар унутрашњих послова”, подсећа Антић.

“Наравно, 9. март у нашу историју улази пре свега као једна прекретница зато што је то први пут да је већина грађана, и то у престоном граду, била против Слободана Милошевића, човека који је само четири месеца раније на изборима добио 65 одсто гласова", наводи он.

"Наводно, пошто је врло тешко говорити о томе да су ти избори били фер, као уосталом и сви избори које је режим Слободана Милошевића спроводио”, оцењује он. Антић подсећа ко је све тада био активан припадник Милошевићевог режима.

“Људи који су тада водили владу – премијер Драгутин Зеленовић, министар унутрашњих послова Радмило Богдановић, Слободан Милошевић – они су одавно изван политике, Слободан Милошевић је пре три године и умро у притвору Хашког трибунала”, каже он.

“Кад је реч о људима који су били активни политички, а и сада су активни , колико је мени познато, министар енергетике Петар Шкундрић је у то време био генерални секретар СПС-а, мислим да није био народни посланик у то време, али сећам се да је, када је промовисана Социјалистичка партија Србије, он био тај који је на телевизији говорио у њено име”, наводи Анттић.

“Мислим да је један од министара у тадашњој влади био и господин Горан Триван, који је сада, после овог споразума са ДС-ом, односно коалиције, функционер градске владе у Београду”, каже он.

“Тако да, на неки начин, у Србији, после свих ових година, једно је јасно, а то је – власт није промењена на начин на који је то део народа, односно на који је опозиција желела”, сматра Антић.