Pre 800 godina nastala je Magna Carta libertatum

V. F. / Agencije   | 02. 02. 2015. - 12:24h | Foto: AP, Tviter   | Komentara: 0
Danas u Londonu počinje proslava 800 godina od nastanka Velike povelje slobode (Magna carta libertatum). Poslednja četiri originalna primerka Magna karte prvi put su danas zajedno izložena u britanskoj Nacionalnog biblioteci u Londonu gde počinje obeležavanje 800 godine od prvog engleskog ustavnog dokumenta.



Velika povelja slobode ili Magna carta libertatum je engleski ustavni dokument iz 1215. kojim je ograničena moć engleskih kraljeva, konkretno kralja Jovana bez zemlje (Džon) i ostalih vladara. Potpisana je 15. juna 1215. godine u
Ranimidu, zapadno od Londona.
 
Velika povelja nastala je kao rezultat neslaganja između rimskog pape i kralja Jovana i njegovih barona u pogledu kraljevskih prava.

Tražilo se od kralja da se odrekne određenih prava i da poštuje određenu zakonsku proceduru kao i da prihvati da kraljeva volja može biti ograničena zakonom.
 
Iako je povelja ograničila kraljevsku moć i u svoje 63 stavke pokrila mnoga pitanja, uglavnom je zastupala veleposedničke interese. Pitanja obuhvaćena poveljom kretala su se od prava slobodnih ljudi na suđenje i pravdu, pa sve do težina i mera, ribarskih vrša i stranih trgovaca.

 
Magna karta je, takođe, ograničila prava šerifa, čuvala slobode i privilegije okruga i gradova i načinila sporazum sa Krunom da se neće mešati u prava Crkve, niti da će bez pristanka krunskog saveta nametati Klevetnički danak ili bilo kakav drugi porez.
 
Poštovanje povelje osigurano je konačnim stavkama, koje su davale oblašćenje grupi od 25 barona da se podignu na oružje protiv kralja ukoliko se on ne bude pridržavao uslova Povelje.
 
Tri dana nakon usvajanja Magna karte Džon je potražio, a kasnije i dobio, papsku osudu svog dokumenta, što je četiri meseca kasnije dovelo do prvog Rata barona.
 
I pored toga što su Povelju srednjevekovni i tjudorski vladari uglavnom ignorisali, smatra se da je značajno uticala na principe engleske ustavne slobode i da je bila model za ustave novih nezavisnih zemalja širom sveta.
 
Magna karta je prvi korak dugog istorijskog procesa koji je doveo do vladavine ustavnog zakona, i do današnje vladavine prava - pravne države.


 
Nacionalna biblioteka je 2013. godine najavila da će za njenu godišnjicu 2015. tokom tri dana izložiti sve prvobitne primerke tog dokumenta.
 
- Načinjeni su mnogi primerci i poslati biskupima, a verovatno i sudijama u celoj Engleskoj - rekla je Kler Brej, glavni kustos odeljenja srednjevekovnih rukopisa Biblioteke i dodala da samo četiri postoje i danas.
 
Dva primerka su u zbirci Nacionalne biblioteke, jedan u katedrali u Linkolnu, u centralnoj Engleskoj, i jedan u katedrali u Solsberiju, na jugozapadu zemlje.
 
Četiri primerka dokumenta proučiće istraživači, a moći će i da ih vidi 1.215 ljudi koji će biti odabrani putem konkursa.
 


Kler Brej je rekla da bi poređenjem primeraka Magna karte stručnjaci mogli da dobiju novi uvid u dokumenta i pisare koji su ih ispisivali na latinskom jeziku.
 
Kralj Jovan se borio protiv povelje i malo je nedostajalo da ona ne zaživi.
 
- Važila je tek manje od 10 nedelja. Baroni, koji su poznavali kralja Jovana, postavili su klauzalu koja ga obavezuje da kaže da je neće poništavati. Gotovo prvo što je učinio, bilo je da je poslao nekoga u Rim Papi Inoćentiju III da
zatraži povlačenje Magna karte - rekla je Kler Brej.


 
Papa jeste ukinuo povelju, a Britanija se vratila u građanski rat. Kralj Jovan je, međutim, umro sledeće godine, a na prestolu ostavio devetogodišnjeg sina, Henrija III.
 
Namesnik koji je upravljao umesto mladog Henrija, vratio je Magna kartu na snagu.
 
Iako su mnoge njene klauzale kasnije zanemarene, oborene ili prerađene, taj dokument je osnova britanskog prava, čiji je uticaj bio od presudan na kasnija dokumenta, među kojima je i američki ustav.
 
Magna karta je u 13. veku više puta ponovo izdata i do danas postoji 17 primeraka tih kasnijih izdanja. Petnaest je u Velikoj Britaniji, jedna u Parlamentu Australije, a jedna u Arhivi SAD.

Знају ти Енглези да се изборе за оно што желе. Велика карта, Вот Тајлеров устанак, Кромвел...

Pa ok, imali smo i mi Dusanov zakonik koji je takodje ogranicavao vlast i definisao prava cara, vlastele i kmetova. Problem je s to mi nismo dalje makli od toga, pa i danas smatramo za normalno da vlast ne postuje zakone.

Nevjerovatno pa zar je toliko vec proslo?
A sjecam se kao da je bilo jučer .