Рачак није заборављен

Највећа светска (медијска) превара из времена сукоба у јужној српској покрајини добила значајно место и у књизи „Косово – глас жртава“


Вујадин Оташевић

Ниш – Истина је само једна. Овим речима своју причу започиње проф. др Вујадин Оташевић, од пре три године пензионер, иначе познати патолог светског гласа, дугогодишњи професор Медицинског факултета у Нишу, директор Института за судску медицину и члан бројних европских и светских организација, удружења и тимова патолога. Професор Оташевић је после две и по године рада ових дана, заједно са Славишом Добричанином, објавио књигу под називом „Косово – глас жртава“. Посебан део књиге су Оташевићева документација, тврдње и налази, заједно са колегама и најпознатијим светским стручњацима из Финске, Данске, Норвешке, Белорусије и, наравно Србије, али и других земаља о највећој медијској превари из времена сукоба на Косову, у зиму 1999. године – о наводном масакру у селу Рачак.

   Јануара те зиме сви светски медији прекинули су емитовање својих програма како би објавили да су „у селу Рачак, на Косову и Метохији, српске снаге безбедности извршиле незапамћен масакр над невиним и недужним цивилним становништвом албанске националности, да су поубијани сви житељи Рачка, невина деца, ненаоружане жене и старци и да је извршен невиђен злочин у цивилизованом свету“.

   Сутрадан су и све новине објавиле „најгрозније фотографије о нечувеном масакру“. Данас, осам година од тада, светлост дана угледала је у књизи „Косово – глас жртава“ једина истина о овом намерно свету представљеном „стравичном догађају“. Истину из вишемесечног рада проф. Оташевића у Приштини и патолога из света, које су одредили Европска унија и ОЕБС нико и никада није могао да оповргне и промени.

  – Забачено село Рачак, у општини Штимље, у Метохији, игром судбине и људске комбинаторике преко ноћи постало је тачка разделница између живота и смрти, између правде и неправде, између истине и лажи, морала и неморала. Нигде и никада није се догодило да једно тако мало и забачено сеоце, као што је Рачак, муњевитом брзином постане познато у целом свету. И то по „масакру“ једног и сатанизацији другог народа – каже за „Политику“ проф. Оташевић.

  О наводном масакру данима су брујали сви највећи и најмоћнији светски медији, започела је велика кампања против Југославије и Србије. Рачак је избио у први план. У то време, данима, ниједан догађај на планети није изазвао толико пажње и није био толико интересантан, иако је био потпуно неистинит и лажан, каже проф. Оташевић.

   – Термин „масакр“ без иједног правог и сигурног доказа и без икакве провере на велика врата у светској јавности увео је нико други него шеф посматрачке мисије ОЕБС-а у Србији, амерички пензионисани генерал Вилијам Вокер. Априори он је полицијске снаге Србије прогласио злочинцима на Косову и Метохији, а медијска и, свакако политичка кампања, иако су их пратиле од почетка бројне контроверзе, без пардона су преко Рачка пронашле повода за НАТО бомбардовање Србије и Црне Горе. Рачак је био прави окидач за почетак бомбардовања – каже проф. др Вујадин Оташевић.

   Одмах после тога и Бил Клинтон, председник САД најавио је рушилачки напад НАТО-а на Југославију. Клинтону су се придружили Ричард Холбрук, Весли Кларк и многи други. Иако су њихове „верзије“ догађаја, олако прихваћене од Вокера, у потпуности демантовали Кристоф Шатело у „Монду“, потом и сниматељи Асошијетед преса, француски „Фигаро“, Италијан Ђиђи Рива, који су или били на месту догађаја у време сукоба, или одмах, истога дана када је објављена сензационална информација о наводни масакр у Рачку, ток догађаја није промењен. И поред тога што су бројни страни новинари, али и званичници тврдили да су се житељи Рачка месец дана пре догађаја иселили у околна места, а село било упориште терориста ОВК, и да су српске снаге безбедности имале сукоб са терористима, лажни масакр и неистинити и измишљени „злочин“ били су повод за напад на нашу земљу.
  Књига „Косово – глас жртава“ објављена је на српском језику, а већ је велико интересовање страних издавача за превод и штампање на енглеском, француском, руском и другим језицима.

Link

A ne, ne izvrci, ova tema je posvecena zlocinu koje se zove NATO bombardovanje Srbije, kada je pocinjen genocid i etnicko ciscenje nad Srbima i to na sopstvenoj teritoriji! Otvorena je da se ne zaboravi taj zlocin! Za neke tvoje umisljene, obrati se doktorima!

interesantno,ljudi u tvom potpisu su veoma zasluzni sto su nam navukli bedu na vrat!!!naravno da smo imali pravo da se borimo protiv terorista!ali mogli su da bace atomku na nas opet ne bi bilo mnogo buke!misle seselji sloba da su najinteresantniji!!!oni se prvi nisu brinuli za zrtve  kojih je bilo!!!!!inace dulishin tekst je dobar,zna se da cnn i bbs mogu sve ali to kod nas nije imao ko da sagleda nego glavom o zid

Бомбардовали су нас Амери и '96, па онда '99. Пре 8 година није било прво бомбардовање!

Дунђере, ко је крив? Србија или Американци? Жртва или агресор?

pa ime zrtva govori da je agresor kriv!!!ali kad imas budale koje te vode lako navuces bedu na vrat!!!!da se sloba i seselj nisu tolko inatili sa svetom bolje bi prosli.elem ameri u iraku nisu nasli oruzije za masovno unistenje kao sto su pricali,racak nije bas kao sto su ga cnn i bbs prikazali,mi smo imali pravo da se borimo protiv terorista ali za sve to treba obezbediti podrsku a ne glavom  zid!!!!elem zasto ameri ne bombarduju izrael!!!pa stvarno ne znam,imaju lobi koji im to obezbedjuje!!!i  uck ima lobi samo mi rbi mislimo da se na osnovu vsetske pravde i inacenja moz nesto postici!!!!mora da se misli unapred,mada je za to sada skoro kasno,a ne jedan dan rambuje i gotovo!!!i na kraju te zrtve su obesmisljene potpisivanjem kumova!a opet moralo je da se potpise jer ne bi mi mogli doveka da koristimo pvo a nato iako malo piljuljan je sigurno mogao da nam baci po jednu bombicu dnevno i oni dobri!!!ne moze se zemlja voditi tako diletantski,to ostavlja takve posledice da danas skoro da gubimo 15%  teritorije!!!

E, ako je cena da budemo zlocinacka zemlja kao Izrael, onda ne, hvala!

hmmmmm....zlocinacka!!!!odlican primer kako mala zemlja stiti interese preko velikih!!!!ali ovo ide  u off topic

Pomen NATO žrtvama u Varvarinu
Sreda, 30. maj 2007. 16:38



U Varvarinu je danas održan pomen za desetoro civila poginulih kada je NATO 30. maja 1999. godine bombardovao most na Moravi. NATO je tog dana na varvarinski most ispalio četiri projektila.

Parastos stradalima i liturgiju u hramu Presvete Bogorodice služio je episkop šumadijski Jovan, koji je govorio i prilikom polaganja cveća na spomen obeležje.

"Molimo se Bogu da urazumi svakog koji čini zlo, da se nikada ne ponovi dogadjaj kakav je bio ovaj u Varvarinu pre osam godina", rekao je vladika Jovan.

Pomenu su prisustvovale i delegacije iz više gradova u Srbiji, predstavnici stranaka i lokalnih institucija, kao i predstavnici nemačke organizacije "Ljudi protiv rata" koja je porodicama poginulih pružila finansijsku pomoć za vodjenje spora protiv nemačke vlade za bombardovanje mosta.

Oni su, izražavajući saučešće porodicama stradalih, najavili dalju pomoć za nastavak spora pred nemačkim i medjunarodnim sudovima.

Po nemačkim zakonima, porodice žrtava u Varvarinu mogle su da u toj zemlji pokrenu spor protiv Nemačke koja je učestvovala u akciji NATO protiv SRJ.

Zoran Milenković, predsednik opštine Varvarin i otac petnaestogodišnje Sanje, učenice matematičke gimnazije u Beogradu koja je stradala u tom NATO napadu, zahvalio je predstavnicima nemačke organizacije i nemačkom narodu za pomoć u vodjenju spora.

Milenković je izrazio očekivanje da će se taj predmet uskoro naći pred Medjunarodnim sudom u Strazburu.

U dirljivom obraćanju okupljenima, Milenković je podsetio da su tog "sunčanog prazničnog dana" piloti bombardera mogli da vide mnoštvo ljudi na mostu, ali da je "za njih ljudski život bio samo kolateralna šteta".

U bombardovanju varvarinskog mosta zivot su izgubili Sanja Milenković, Dragoslav Terzić, Tola Apostolović, Zoran Marinković, Stojan Ristić, Milivoje Ćirić, Ružica Simonović, Ratobor Simonović, Milan Savić i Vojkan Stanković.


Izvor: MTS-Mondo

Nato napad, nato akcija... to je bre Agresija.

Pun mi je vise ovih trulih novinara sto polako falsifikuju dogadjaje ko da smo mi sisali vesla!
Jos malo pa ce to da se pominje ko Jasenovac za vreme tita...ustase, cetnici i ostali izdajnici cinili su zlocine prema narodu... pa ce da ispadne kako je Milosevic rusio mostove!

Румун који је зауставио НАТО

Свет полако сазнаје све истине о бомбардовању Србије 1999. године

Од нашег дописника
Букурешт, 4. јуна – Поново се потврдила она народна о томе како се земља заклела рају да се све тајне знају. Једна од скриваних тајни недавно се јавно појавила на чувеном Филмском фестивалу у Кану и тако кренула широм света.

Јуна 1999. у пуном јеку бомбардовања српских села и градова, специјална железничка композиција од 19 вагона крцатих војницима и наоружањем НАТО-а протутњала је Мађарском, зашла дубоко у румунску територију и била на домаку свог циља –  војне поште 01820, тј. базе где је требало да искрца терет и на ватрене положаје постави најмодернију борбену технику.

У то време Румунија још није била чланица НАТО-а, а војна „операција” против Београда није била међународно озакоњена, односно није имала сагласност УН. Тадашњи румунски председник Емил Константинеску говорио је само о „дозволи” да НАТО авиони „мало зађу” у румунски ваздушни простор. Тек толико да би могли да се окрену и врате у своје полазне италијанске базе. И само „толико”.

О доласку америчких војника и њиховог наоружања овамо није се ни зуцнуло.

И тада, тачније у подне 2. јуна 1999, долази до нечега што нико није могао ни да замисли. Један једини човек зауставља захукталу ратну машину НАТО-а. Прецизније, један њен део.

На петнаестак километара од града Крајове, на чијој се периферији налази поменута румунска војна база, ратна композиција треба са главне пруге да скрене на један споредни колосек. То јест да јој се код малене железничке станице Пијелешти отворе скретнице. Шеф станице у Пијелештију био је (и још је) Флорин Патракиоју, железничар са дужим стажом. Он је, када је воз стао и пре него што ће померити скретницу, онако како то налажу овде важећи прописи, затражио да види пратећа документа. И пошто је помно прегледао све папире, закључио је да они нису у реду. Фалиле су потврде царинских органа.

– Даље не можете – закључио је шеф станице.

– Јеси ли ти нормалан – брецнуо се на њега охоли командант важног војног транспорта, амерички мајор Џеф Томсон.

– Човече, разуми, такви су закони – бранио је своју одлуку све упорнији румунски железничар.

– Знаш ли ти ко све ово предводи ? – викао је већ избезумљени амерички официр.

– Ма, баш ме брига за твог Клинтона и НАТО. Дај ти ми мени ваљане папире.

И воз је задржан. Упорни домаћи железничар није попуштао. Преморени војници су искрцани и послати на починак у један крајовски хотел. У међувремену, телефони између Букурешта, Брисела и Вашингтона су се усијали. Скандал је све подигао на ноге. Румунски министар саобраћаја у то време био је садашњи председник државе Трајан Басеску. Он је, наравно, хитно интервенисао. Позвао је шефа станице у Пијелештију и почео да га бруси. Овај није попуштао. Министар је образовао специјалну комисију да испита „невиђени безобразлук”. Намеравао је да одмах смени „поремећеног” скретничара.

О тим тренуцима Флорин Патракиоу прича данас.

– Срео сам се са Басескуом пре три године. Он се присетио шефа мале станице који је зауставио воз са НАТО трупама. Одмах ме је запитао: „Још си шеф станице?”. Затим ми је честитао и рекао: „Браво, такви су нам људи потребни.”

Патракијоу је, вели, питао тада Басескуа да ли је заиста хтео да га смени оне 1999.

– Знаш како је било. Свима сам тада говорио: овај из Пијелештија је или лудак, или се иза његових леђа налази неки јаки политичар. Наредио сам истрагу и када сам сазнао да си само вршио своју дужност, спасао си се смењивања – наводно је гласило Басескуово објашњење.

Скандал у Пијелештију, који је узбудио светске војне врхове, није трајао пет дана како се приказује у филму „Калифорнија дримин”, покојног румунског редитеља Кристијана Немескуа, који је ове године у Кану освојио високу награду, већ „само” око 10 часова. Али кад су НАТО папири, ипак, добили све румунске штамбиље, када је ноћ већ пала и ешелон требало да крене у војну базу, покварила се... локомотива.

Политика