Искрено сумњам да ће керићи да нестану, ал' ајде, а сумњам и за мачке. То су сад припитомљене животиње, шансе да оне изумру су као и шансе да изумру свиње, што је невероватно.

To tako ide. Živi bili pa videli.

Urbano, samo urbano, da vidimo dokle ćemo tako da doguramo.

Vrabci su recimo desetkovani a da li neko o tome govori? Naravno da ne. Ima ih sve manje, nestaju čitava jata, evo ovde po Beogradu. Tek kada nekog pitaš, on stavi prst na čelo i seti se da ih nije skoro video.

Dok se čovek osvesti šta radi ovoj planeti, biće kasno.

Чуо сам једну добру причу о врапцима и о последицама њиховог истребљења. Можда је нађем па објавим.

На буреку смо имали једну тему о десетковању врабаца, свакако да се не обраћа превелика пажња на то.

Velika kampanja uništavanja vrabaca u Kini 1958-1962

Kampanja uništavanja vrabaca, koji su proglašeni za neprijatelje čoveka, bila je deo šire opštenarodne akcije "Uništenje četiri štetočine" koja se u Narodnoj Republici Kini odigravala u periodu od 1958 do 1962, ali i u nešto manjem obimu krajem osamdesetih godina.

Akcija Uništenje četiri štetočine takođe je bila samo deo daleko veće socijalno-ekonomske kampanje koju je pokrenula kineska vladajuća partija, sa nemarom da Kinu iz pretežno poljoprivredne države pretvori u moderniju industrijsku državu.



Nažalost, tadašnje reforme su se planirale i sprovodile od strane nestručnih ljudi i dovele su do katastrofalnih posledica na polju proizvodnje hrane, do velike gladi i više miliona ljudskih žrtava od nedostatka hrane.

U takvim okolnostima nesagledivog broja ljudskih žrtava, ova neverovatna kampanja uništavanja vrabaca se možda čini skoro nevažnom ali ipak pokazuje ljudsku bezobzirnost i nepoštovanje prirode ali pre svega - nerazumevanje prirode od strane tadašnjih ljudi na vlasti u najmnogoljudnijoj državi na Planeti.

Prema podacima popisa iz 2010. Kina ima čak 1.339.724.852 ili slovima - milijardu i tri stotine i trideset devet miliona ljudi!

Iako je tadašnji broj stanovnika bio između 600 i 700 miliona ljudi, korisno je imati ove podatke radi razumevanja obima jedne takve akcije kakva je bila Velika kampanja uništavanja vrabaca.

Optuženi i osuđeni, kao jedni od glavnih krivaca za prinose žitarica ispod (nerealnih) očekivanja, vrapci su se našli na meti praktično svih Kineza.

Tadašnji predsednik Kine, Mao Cedung, kao neprikosnoveni vođa, odredio je, bez naučnog pokrića, da je neophodno UNIŠTITI komarce, muve, pacove i vrapce. Kako ne bi ulazili u detalje zbog kojih su se razloga ove druge vrste našle na listi "za odstrel", rećićemo samo da i te druge vrste, iako štetne u prevelikom broju, takođe igraju važnu ulogu u prirodnom lancu ishrane.

Nakon donošenja odluke o uništavanju četiri štetočine, narodu je dato uputstvo ali i obaveza tj. naređenje da istovremeno i sistematski izlazi iz svojih kuća na njive, polja, ulice, u šume, itd., praveći što jaču buku vikanjem, lupanjem u posude za hranu i da na taj način isteraju vrapce iz grmlja i trave u kojoj žive.

Kada uplašene ptice uzlete, prema ovoj zaista neshvatljivoj i bizarnoj naredbi, neophodno je održavati visok nivo buke sve dok vrapci od iscrpljenosti ne počnu da padaju na zemlju gde ih treba nemilosrdno ubijati.

Oni koji su bili naoružani puškama, strelama i praćkama, trebali su ih gađati i dok lete! Rat sa ovim nedužnim pticama se tu nije završavao, već je trebalo sistematski uništavati i gnezda vrabaca na sve moguće načine, gađanjem, obaranjem, spaljivanjem drveća, postavljenjem otrovnih mamaca itd.

Najefikasniji pojedinci i kolektivi u ubijanju vrabaca su nagrađivani plaketama, zahvalnicama i počastima što je dovodilo i do takmičenja u broju ubijenih ptica...

12. decembra 1958. godine, novine u Šangaju su osvanule sa velikim naslovom "Ceo grad napada vrapce". Od ranog jutra na ulicama, sokacima, parkovima, poljima i svim ostalim površinama u okolini grada, vijorilo se više hiljada crvenih zastava. Učenici osnovnih i srednjih škola, studenti, državni službenici, radnici, seljaci i pripadnici Narodne oslobodilačke vojske Kine, složno su izašli iz svojih kuća noseći strašila i krenuli u nezapamćenu akciju u istoriji ljudskog roda.

Radnici u fabrikama su se obavezivali da učestvuju u opštem pokolju vrabaca, naglašavajući da će održavati visok nivo produktivnosti. Učenicama ženske srednje škole Nanyang organizovana je obuka za pucanje iz puške. Opštenarodna krvava akcija se završila u 20h a procenjuje se da je samo tog dana ubijeno oko 200.000 vrabaca i drugih (greškom) ubijenih ptica.

Velikom vođi se niko nije usuđivao da protivreći u njegovom ludačkom projektu a narod je slepo slušao naređenja vlasti. Stepen fanatizma se može videti i iz reći Mao Cedunga sa osmog kongresa KPK (Komunističke partije Kine) kada je rekao: "Ovo je metodologija -- donosimo odluku, koordiniramo delovanje, podelimo zaduženja, onemogućimo pristup hrani, postavimo zamke i nastavljamo svoju bitku do istrebljenja!"

Godinu dana kasnije, biolozi iz Akademije nauka Kine objavili su rezultate analize sadržaja organa za varenje mrtvih vrabaca i zaključili da u njima ima tri četvrtine buba i insekata a samo jedna četvrtina zrnevlja od žitarica koje se koriste za ishranu ljudi.

Uprkos informacija koje su dolazile od naučnika, akcija uništavanja je nakon dve godine dala zastrašujuće rezultate. Procenjuje se da je širom Kine ubijeno preko milijardu vrabaca, prirodna ravnoteža je narušena a broj insekata, posebno skakavaca, vrtoglavo raste.

Loši vremenski uslovi te godine, koji su se poklopili sa nestankom vrabaca, doveli su do tragično malih prinosa žitarica, a odmah zatim i do već pomenute Velike gladi koja je u Kini odnela više desetina miliona ljudskih života.

Vladari u Kini su nevoljno i krišom menjali svoje odluke pa su tako u jednom trenutku vrapci čak bili uvoženi is Sovjetskog saveza i puštani na polja oko oranica!!!

Nažalost, proporcije i posledice ovog rata protiv ptica se osećaju i danas, 50 godina kasnije. Kineska populacija vrabaca se nikada nije u potpunosti oporavila pa su i danas prilično retki.

Teško je napisati zaključak nakon ovakvog teksta, a najlepše bi bilo da je u pitanju samo fiktivna priča a ne deo istorije bahatog ljudskog roda...

Izvor:Zivotinjsko carstvo

---

Причу су вероватно сви чули. Добро их нису и појели, мада, сумњам да нико није покушао. 

divno....

Мене, дефинитивно, највише нервира овако нешто.

Који си ти ловац, кад ловиш зеца?

Аман,  да је нека дивљач, огромна, па и да разумем, овако никако.

Нису ту само зечеви у питању, већ и друге животиње, па чак и оне које су угрожене.

Спорт у два'ес првом веку је убијање животиња.. дивно..

Da si ti živ i zdrav, po Africi je lov na ljude uveliko prisutan.

Razlika je što istrebljenje crnaca ne ugrožava floru i faunu....

Црнци су, по мом мишљењу, тако "напредни" само због белаца, који су их посматрали, а можда и још, као животиње.

Па, не знам баш за лов. Мислиш канибалистички лов? 


Смрт људова, је битна само људовима, планети не.

Negrutin je dobar dok nešto radi korisno. Čim ne okopava zemlju ili ne vuče plug, nikome nije potreban.

Ali to nema veze sa svime što se dešava životinjama danas za čije istrebljenje je lično i personalno kriv hjumen bin.

Iza pokolja afričkih slonova stoji organizovani kriminal

Broj ubijenih slonova raste sa rastom potražnja ukrasnih predmeta od slonovače u Aziji gdje je ojačala kupovne moć stanovništva.



Svake se godine ubije se više afričkih slonova nego što ih dođe na svijet, a iza ovog pokolja stoji organizovani kriminal koji živi od prodaje slonovače i ugrožava njihov opstanak u nekim područjima Afrike, upozorava se u izvještaju više organizacija.

Potražnja za ukrasnim predmetima od slonovače ubrzano raste u Aziji s jačanjem kupovne moći stanovništva toga kontinenta što dodatno podstiče krivolovce i krijumčare slonovače u njihovim nečasnim radnjama.



Prema zajedničkom izvještaju programa Ujedinjenih nacija za zaštitu prirode (UNEP), konvencije o međunarodnoj trgovini i ugroženim vrstama (CITES) i međunarodne unije za zaštitu prirode i grupe za praćene trgovine divljim životinjama (TRAFFIC) organizovane kriminalne grupe jedva da su izložene nekim rizicima prilikom krivolova i dalje prodaje.



"Organizovane kriminalne mreže zarađuju na krivolovu, nezabilježenoj potražnji za slonovačom uz relativnu nekažnjivost i uz malo straha od krivičnog gonjenja", kaže stručnjak za trgovinu slonovačom Tom Miliken iz TRAFFIC-a.



"Zdrave populacije slonova imaju godišnji rast između pet i šest posto", navodi se u izviještaju, u kojemu se naglašava da od 2006. raste broj ilegalno ubijenih slonova.

Prema podacima južnoafričke vlade u porastu je i ubijanje nosoroga zbog rogova koji postižu vrtoglave cijene.

Izvor