Piramide iz Gizea

Prema Herodotu, piramide iz Gize - Keopsova, Kefrenova i Mikerinova, gradjene su izmedju 2650. i 2550. godine pre nove ere i služile su kao grobnice egipatskih faraona iz Četvrte dinastije. U arhitektonskom smislu predstavljaju džinovske kamene gradjevine, (Keopsova piramida visoka je 146m), koje su zidane od blokova teških i po nekoliko tona, sa četvrtastom osnovom čije se četiri strane pri vrhu završavaju u zajedničkom temenu, a u unutrašnjosti se nalazi prostor za sarkofag. Sačuvane su do danas




Semiramidini viseći vrtovi
  
Izgradjeni su za vreme vladavine kralja Nabuhodonosora (604. - 562. p.n.e.) u drevnom gradu Mesopotamije,Vavilonu, na obalama Eufrata (90 km. južno od današnjeg Bagdada). Gradjeni su po želji kraljice Semiramide, a u arhitektonskom smislu predstavljali su spiralnu, terasastu gradjevinu, na nekoj vrsti bašte pod krovom, koja je mogla veštački da se navodnja. Gradjevina je vremenom zapuštena i već 333. g.p.n.e., kada je Alekasandar Veliki osvojio Vavilon, vrtovi su već bili propali.  




Artemidin hram u Efesu
  
Sredinom šestog veka, kritski graditelj Hersifron iz Knososa, sagradio je u Efesu, pod pokroviteljstvom lidijskog kralja Kreza, veliki jonski hram posvećen boginji lova, Artemidi. Prema istoričaru Pliniju, Artemidin hram se nalazio na mestu današnjeg Alasoluka, na obalama male Azije. Bio je površine 73 x 141 m ukrašen sa 137 stubova, koji su opasivali hram u dva reda i bio je četiri puta veći od Partenona u Atini. Duševni bolesnik po imenu Herostrat zapalio ga je 356. godine pre nove ere.




Mauzolej u Halikarnasu
    
Mauzolej u Halikarnasu predstavlja nadgrobni spomenik koji je sebi za života poručio 360 g.p.n.e. karijski kralj Mauzolej. Umro je pre dovršetka izgradnje pa je posao dovršila njegova žena Artemizija. Nadgrobni spomenik je bio izgradjen na površini od 33 x 39 m i bio visok 50 m. Na širokoj pravougaonoj osnovi izdizao se do polovine grobnice. Zid je nosio kolonadu jonskih stubova iznad kojih se nalazila piramida - stepenasti krov. Velike dvokolice sa statuama pokojnika krunisale su gradjevinu. Mauzolej nije sačuvan.  




Kolos sa Rodosa
  
O Kolosu sa Rodosa nema autentičnih podataka, ali predanje kaže da su stanovnici Rodosa odlučili da izliju statuu svog zaštitnika, boga Sunca Heliosa, posle pobede nad makedonskim kraljem Demetrijem Poliokretom u 4. veku p.n.e. Pokupili su neprijateljsko orudje i sprave i upotrebili ih za livenje statue koja je bila visoka 30 do 40 m i teška 70 tona. Poslom je rukovodio vajar Kares, 291. godine p.n.e. Rodos je posle 50 godina pogodio razorni zemljotres i statua Kolosa je pala u more.




Aleksandrijski svetionik
  
Napravio ga je Sostrat, grčki arhitekta iz Knida, izmedju 300. i 280. godine p.n.e. na polustrvu Farosu, ispred aleksandrijskog pristaništa. Smatran je najvećim tehničkim dostignućem starog veka. Legenda kaže da je Sostrat dugo tragao za materijalom koji bi se odupreo morskoj vodi i da je najzad ovaj džinovski toranj smestio na ogromne staklene blokove. Na pravougaonoj osnovi, uzdigao je osmougaoni toranj visine preko 100 m. Na najvišoj platformi gorela je svake noći vatra založena drvetom potopljenim u smolu. Toranj je uništen 1375. godine u zemljotresu.
 



Zevsova statua u Olimpiji

Zevsova statua je poslednje delo helenskog vajara Fidije koju je 456. godine p.n.e. napravio za hram u mestu Olimpija u Elidi, na severozapadu Peloponeza. Kip je bio visok 15 m, izvajan u slonovači i abonosovom drvetu, bogato ukrašen zlatom i dragim kamenjem. Zevs je bio prikazan sa namrštenim čelom, 'jer kada se namršti, uzdrhti ceo Olimp'. Ko god nije video ovo svetilište važio je kod Grka za vrlo nesrećnog čoveka. Ni to svetsko čudo nije sačuvano.  



Izvor: http://www.znanje.co.yu/

Zanimljivo ...

Pa samo cu da prkomentarisem Artemidin hram u Efesu
On mozda jeste jedno od 7 svetskih cuda ali od celog hrama ostade samo jedan stub verujte mi video sam sada kada sam bio u Tuskoj na ex

Tuzno je da je ostalo sammo 1 svetsko chudo. Interesuje me da li su probali da pronadju ostatke Kolosa u moru ???

Veoma zalosno ali hajde sta je tu je... i evo jedan mali dodatak SAnjinoj temi.

"Vreme prkosi svemu, a piramide prkose vremenu"
Ovako kaze jedna arapska poslovica,a stvarnost je potvrdjuje:od sedam svjetskih cuda antickog doba jedino su piramide (Keopsova, Kefrenova i Mikerinosova) prezivele vekove i danas ponosno svedoce o velikom graditeljskom umecu coveka iz stare ere. Da li znate koje su gradjevine, pored grobnica faraona, jos u doba nove ere dobile epitet svetskog cuda, zasto i sta se sa njima dogodilo?

Pretpostavka je da je prvi popis svetskih cuda napravio izmedju 150. i 120. godine p.n.e. grcki pesnik Antipatros iz grada Sidona. Da li ih je sam vidio ili je samo cuo o njima, da li je u to vrieme postojalo jos gradjevina koje su zarjedjivale da se nadju na ovome spisku, nije nam poznato. Zato cemo govoriti samo o onima zabilezenim a to su:

ZIDINE BABILONA - izgradjene oko 600. godine p.n.e na prostoru danasnjeg Iraka. Dao ih je sagraditi cuveni kralj Nabukodonosor. Zidine su izgradjene od cigle, a bile su visoke oko 110 metara. Danas su one samo rusevine.

ZEVSOVA STATUA u grckom gradu Olimpija svojom visinom (12 metara) i lepotom zavrijedila je naziv cudo. Izradio ju je Fifije, znameniti umetnik antickog doba, a ova skluptura mu je bila i posljednje delo u zivotu. Iako od nje, vec odavno, nema nikakvog traga ostalo je svedocenje da je statua bila "odevena" u zlato, a da su joj ruke i lice bili nacinjeni od slonove kosti.

HRAM BOGINJE ARTEMIDE, svetiste grcke boginje lova bio je ukras grada Efesa u Maloj Aziji.Krov su mu podupirali veliki kameni stubovi, visoki po 20 metara.U ovome hramu cuvana su najdragocijenija djela grcke umjetnosti.On je zauzimao povrsinu cetiri puta vecu od atinskog Partenona cijim se rusevinama i danas dive mnogi posjetioci koji ne mogu boravak u Grckoj zamisliti bez posjete ovom velicanstvenom spomeniku.Ovaj spomenik je rusen u nekoliko navrata, a 260.godine p.n.e. su ga,napokon,potpuno unistili u svom osvajackom pohodu.Njegovi ostaci su definitivno nestali u mocvarnom zemljistu u kome je bio i sagradjen.

MAUZOLEJ (GROBNICA) U HALIKARNASU, u Maloj Aziji (u persijskoj provinciji Karija) podignut je za vladavine kneza Mauzola, koji je umro 353. godine pre nove ere. Ova gradjevina je bila tako izvanredna i tako raskosna, da danas svaku monumentalnu grobnicu nazivamo njenim imenom "mauzolejom". Nazalost, ni ove gradjevine nema vise. Unistili su je vitezovi reda Svetog Ivana u 14. veku upotrebivsi je kao kamenolom za gradnju svoje tvrdjave.

KOLOS SA RODOSA, je bronzana statua Heliosa, boga Sunca. Ova statua, visoka oko 45. metara, radjena je oko 12 godina. Na svom mestu (na ulazu u luku) stajala je pedeset godina, a onda ju je uzdrmao i srusio zemljotres. Skoro tristo godina kasnije ostatke je kupio jedan trgovac koji ih je natovario na 900 kamila, a onda za svoje potrebe i istopio.

FAROSKI SVJETIONIK, poceo je da se gradi oko 283.godine pre nove ere, na ostrvu Farosu, kod egipatske obale. Kako ne postoje ostaci ove gradjevine, samo se prepostavlja da je, iznad osnove, bio visok gotovo 200 metara. Na vrhu je gorela vatra prema kojoj su se upravljali brodovi na ulasku u luku. Legenda kaze da je grci arhitekta Sostrat izgradio ovaj veliki toranj na temeljima od stakla. Godine 1735. nestao je definitivno nakon strasnog potresa koji je uzdrmao ostrvo.

PIRAMIDE GIZEHA, u Egiptu podignute su pre nekih 4500 godina kao grobnice faraonima i njihovim porodicama. O nacinu kako su gradjene, koliko je izgradnja trajala i koliko je ljudi u tome ucestvovalo nema tacnih podataka. Nama su ostale samo pretpostavke i nagadjanja. Po jednom izvestaju koji nam je ostavio Herodot,"otac istorije" kako ga nazivaju, a koji je on napravio po pricama koje je cuo na svojim putovanjima gradnja Keopsove piramide je trajala oko 20 godina, a pripreme za gradnju cak 10 godina. Po njemu, u ovom poduhvatu je ucestvovalo oko 100 000 radnika, a utroseno je preko dva miliona kamenih blokova. Gradili su je robovi i pri tome bili izlozeni velikim patnjama i maltretiranjima nadglednika radova. Paul Ripper, istrazivac, koji se dugo vremena bavio iskljucivo piramidama misli da su Herodotovi podaci o vremenu nastajanja i broju radnika preterani i misli da su ljudi, koji su je gradili bili sretni i pocastvovani sto mogu ucestvovati u takvom projektu. Kako god da je bilo piramide su jedino gradjevinsko cudo stare ere koje jos i danas prkose vremenu i koje ce na svom mestu ostati jos dugo iza nas.

    Toliko o skupljanju delova     A bas sam hteo da uzmem nos

Ha ha Eniac    :wink:

Veoma zanimljivo znati ovo

Meni je prilicno zao sto nema bar jos jedno svetsko cudo... steta za tako dobre gradjevine sto su nestale

Hmmm mozda su sa "razlogom" nestale?!

A koji je to razlog?!?!?!