65 godina od Dana "D"
Autor: Tanjug | Foto:AP, AFP | 05.06.2009. - 14:10

Skakanje padobranima, prigodne ceremonije i vatromet samo se deo manifestacija kojima će biti obeležena 65. godišnjica iskrcavanje u Normandiji, odnosno Dan "D", kojim je počeo kraj Drugog svetskog rata.


Svečanoj ceremoniji prisustvovaće princ Čarls i britanski premijer Gordon Braun, zajedno sa francuskim i američkim predsednicima Nikolom Sarkozijem i Barakom Obamom. Događaju tradicionalno svake godine prisustvuje i britanska kraljica Elizabeta II, ali ove godine Francuska joj nije uručila poziv.
Francuska je prošle nedelje negirala da je imala nameru da je uvredi, ističući da je ceremonija francusko-američka stvar i da prema postojećem protokolu nije bilo neophodno pozvati i britansku kraljicu. Rojalisti u Britaniji ističu da je za sve kriv sam Sarkozi, jer iako nije pozvao kraljicu, lično još u martu, uručio je poziv britanskom premijeru Braunu. Najznačajniji događaj odigraće se na američkom ratnom groblju u Normandiji, u blizini plaže Omaha, što je šifrovan naziv za jednu od pet plaža na kojima je počela invazija saveznika. Groblje je danas zvanično u vlasništvu SAD.
Francuski zvaničnici upravo su apostrofirali tu činjenicu kao razlog zašto Pariz nije uputio poziv britanskoj kraljici, već američkom predsedniku. Francuski mediji su istakli da je Sarkozi po svaku cenu želeo da dovede Obamu na ceremoniju jer nije uspeo da ga ubedi da poseti Pariz posle samita NATO u Francuskoj u aprilu.


Bitka za Normandiju vodila se 1944. između snaga nacističke Nemacke, koje su okupirale zapadnu Evropu, i invazionih savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu. Šezdeset godina kasnije, invazija Normandije, poznata i kao Operacija Overlord, ostaje najveća pomorska invazija u istoriji, koja je uključivala preko tri miliona vojnika koji su prevezeni preko kanala La Manš iz Engleske u Normandiju u okupiranoj Francuskoj.
Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice. Druge zemlje, čiji vojnici su takođe učestvovali u bici, bile su Australija, Belgija, Čehoslovačka, Grčka, Holandija, Novi Zeland, Norveška i Poljska.


Iskrcavanje u Normandiji započelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem nakon kojeg je usledio desant, 6. juna, ili Dan "D".
Bitka za Normandiju potrajala je još dva meseca koliko je trebalo savezničkim snagama da uspostave čvrst mostobran na evropskom kopnu i da probiju nemačku liniju fronta u Francuskoj, a okončana je sa oslobađanjem Pariza i uništenjem džepa kod Faleza.


Izvor: Blic

Hvala ti milostiva na ovom podsecanju na taj veliki događaj 

 posle bitke svi generali su pametni   ,ali bash me interesuje mishljenje uglednih posetilaca ovog pdf-a  da li su nemci imali neke shanse da se odbrane ,odnosno da odbace invaziju u more ... 

Pitanje za Milion dolara.
Po meni su imali sanse da u prvim satima zaustave saveznike na plazama i da probaju da im ne dozvole da probiju obruc.Dosta je bila slaba komunikacija i kordinacija Nemackih jedinica na terenu.Nisu na vreme shvatili da je desant u toku noci priprema za ono sto dolazi,sve u svemu nisu ni imali srece,sto je u zivotu po nekad i najvaznije.

Odlicne fotke.

da , to je taj jedan koji se borio  .....



-------------[

quote author=ujkaalbert link=topic=443786.msg7186748#msg7186748 date=1244303998]

 vodi racuna da vecina nemachkih snaga nije bila na samoj obali , nego stotina kilometara dalje u unutrashnjosti jer prosto nisu znali gde ce iskrcavanje biti . koliko se secam , bila su 3 plana za odbranu :

1. romelov - da oklopne jedinice bude deo obalske odbrane

2. von runshtadov da oklopne jedinice sachekaju da neprijatelj prodre duboko u francusku (pariz i dalje) pa tek onda da izvrshe kontranapad.

3. hitlerov (koji je i sproveden) - "pomirenje" ova dva koncepta , oklopne rezerve pozicionirane tako da mogu da stignu do obale za nekoliko dana ,dokle obalske snage treba da "izdrze" 

Danas bilo nešto na history chanel-u, navodno prevagu je odnelo iskrcavanje nekih 400 rendžera na pogrešnoj lokaciji 

Cista propaganda.