64 županija osnovala stranku u Srbiji :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Мађарска паравојска у Србији

Формално регистрована као „удружење за неговање мађарске културе и традиције“, „Мађарска гарда“ брзо је показала плебејске корене једне неофашистичке хорде, заоденуте у западњачки маркетинг, чији је циљ само један – уједињење мађарске нације: духовно, економско и територијално

Иако је Виши будимпештански суд у другостепеном поступку 3. јула 2009. године потврдио одлуку главноградског Општинског суда од 17. децембра 2008. о распуштању „Мађарске гарде“, она је, како је након пресуде обећао председник ове ултрадесничарске паравојне организације Габор Вона, „наставила да маршира још чвршћим кораком“. И у земљи и у иностранству!
Формално регистрована као „удружење за неговање мађарске културе и традиције“ (чијем „невином“ оснивачком акту нико није могао унапред ништа да замери), брзо је показала плебејске корене једне неофашистичке хорде, своју „неоњилашку субкултуру“ заоденуту у западњачки маркетинг, чији је примарни задатак, по речима Воне – да штити Мађарску од напада из околних земаља! „Отворено могу рећи да сам мислио на Словачку, Румунију и Србију, кад сам говорио о томе да страхујемо од атака неке од регионалних држава на нашу домовину“, прецизирао је тада шеф гарде, додајући да у тим земљама живи мађарска мањина и да с њима Мађарска и дан данас има сталне проблеме.

И поред тога што је проглашен ратним злочинцем у Румунији, дела ултрадесничарског књижевника Алберта Ваша (чије име је „Мађарска гарда“ дала свом батаљону у Ђеру), обавезна су школска лектира свих ђака који уче на мађарском језику

5.000 ГАРДИСТА

Гардијски „задатак“ на домаћем плану био је заштита интереса нације у културном и привредном животу (вероватно од јеврејског лобија, циганске најезде, странаца, хомосексуалаца, банкарских зеленаша и глобалиста – што су начела странке „За бољу Мађарску“, скраћено Јобик, која је Мађарску гарду 27. августа 2007. године и основала!).
За првог команданта „Гарде“ (која је због црних униформи и „арпадских“ застава око руке многе неодољиво подсећала на злогласне „њилаше“, мађарске фашисте у Другом светском рату које је предводио ратни злочинац Ференц Силаши), именован је Маћаш Устич, познат из домаће серије „Мали град“, а за идеолога се самовољно прокламовао Андраш Бенчик, главни уредник десничарског недељника „Мађарски демократа“. Гардисте су благосиљали по један католички, евангелистички и протестантски поп, а поздравила их је и Марија Витнер, посланица Фидеса, највеће опозиционе странке у земљи, док је на првој церемонији испред Палате „Шандор“ (резиденције шефа државе!) бивши министар одбране у првој вишепартијској мађарској влади (1990 – 1994) Лајош Фир, са бордо баршунастих јастучића, предао оснивачка уверења у руке 56 младића! Сама бројка није случајна, пошто је било пријављено више од хиљаду заинтересованих. Она, нема сумње, асоцира на 1956. годину, када је у Мађарској подигнут (неуспели) устанак против совјетских трупа.
За 22 месеца деловања (до забране, или „трансформисања“ у Нову Мађарску гарду, како они стално истичу), „Гарда“ је званично имала десет јавних промоција (од којих осам у Будимпешти!), на којима је после „заклетви верности“ у своје редове примила чек неколико хиљада пунолетних чланова! Има, уз то, и своје пионир(к)е, кадет(кињ)е и омладину – гардисте! Процена је да само у Мађарској данас има преко 5.000 „регрутованих“ гардиста и око 12.000 њихових активиста и симпатизера, а најбројнији су у пет жупанија (од 19 колико их Мађарска има) – пештанској, боршод – земпленској, залашкој, чонградској и жупанији Бач-Кишкун.
И ако данас регрутацију обављају у „илегали“ и затвореном простору, крајем 2009. године у Сентандреји су ненајављени поново „преварили“ полицију! Јавно, и пред великим бројем туриста (који су их, вероватно мислећи да се ради о државној свечаности, снимали камерама и појединачно се, након „заклетве“ – с њима фотографисали!), регрутовали су нових 115 чланова!

Међу Вашовим орденима налазе се и два „гвоздена“ нацистичка крста.

ДЕОНИЦА СЕКЕЉА У КЛУЖУ

Централе „Мађарске гарде“ у земљама Карпатског басена (у којима живи мађарска национална мањина), да би „сакриле“ своју праву делатност, уз назив – „удружење за неговање националне културе и традиције“ – најчешће додају и име и презиме неког од мађарских културно – историјских личности! Познато је да „гардисти“ централе имају у Комарну (Словачка), Клужу (Румунија), Суботици (Србија), Ужгороду (Украјина)… У овим државама често имају и – акције! Најновији је фебруарски „случај“ у Румунији! „Батаљон Алберт Ваш“ (део забрањене „Мађарске гарде“), чије седиште је у Ђеру (Мађарска), основао је 2009. у румунском Секељфелду тзв. „Деоницу Секеља“ – чије чланове је врбовао из редова ердељских младих Мађара. „Секељска деониоца“ управо у овим тренуцима у Румунији завршава регистровање две своје пословне компаније које ће јој обезбедити уставно-правну и финансијско-економску сигурност у тој земљи. Прва је фирма за физичко – техничку заштиту имовине и лица (име јој је на румунском језику – Мађар гарда Кфт!), док ће се друга (Теран Група) бавити детективским пословима и делатностима наплате материјалних дугова!
Први инцидент десио се, ипак – врло брзо. Гардисти из „Секељске деонице“ недавно су у Клужу (којег сви Мађари искључиво називају старим мађарским именом Коложвар) хтели су да на дан румунског државног празника на споменик мађарском краљу Матији положе венац и тиме обележе 90. годишњицу од оснивања Секељске дивизије која је своје најжешће ратне битке водила управо – против Румуније! Кажњени су новчано са 50 хиљада леја (нису имали дозволу градских власти), а полиција је у последњем тренутку спречила присталице екстремне румунске „Нове деснице“ да се физички обрачуна са члановима мађарске „Деонице Секеља“! Градска канцеларија Клужа и месна жандармеријска станица након тога упутили су захтев парламенту Румуније да забрани улаз у земљу члановима „Батаљона Алберт Ваш“, јер носе име екстремног мађарског књижевника рођеног у Трансилванији, потпуковника Хортијеве фашистичке војске ( за ратне заслуге, између осталих, одликован и са два „гвоздена“ нацистичка крста!), проглашеног у Румунији ратним злочинцем (побегао 1944. у Немачку, а 1952. у САД, где је у граду Ејстору 1998 умро).
„Ми припадамо Мађарској. Матична земља нам помаже у свему што нам је потребно! Финансира нам све, од социјалних програма до усавршавања ’самоодбране’. Морамо бити спремни за сваку ситуацију у датом моменту“, рекао је портпарол румунске „Деонице“ Нандор Керестеш…

„МАЂАРСКО ДРВО ЖИВОТА“

Није тајна ни то да је „Мађарска гарда“ недавно у Србији присуствовала традиционалној јануарској манифестацији „Дани мађарске културе“ у Сенти (била посвећена 200-годишњици од рођења аутора мађарске националне химне Ференца Еркела и 150. годишњице смрти реформатора политичког, економског и културног живота Мађарске, грофа Иштвана Сечењија), на којој су уручене награде – „Мађарско дрво живота“! Гардијски челници (чији је оснивач „Покрет за бољу Мађарску“, 26. октобра 2009. у Будимпешти потписао повељу о оснивању паневропског покрета „отаџбинских политичких снага“ са још пет екстремно десничарских европских партија), у оквиру сенћанских „Дана мађарске културе“ присуствовали су и – Културном форуму Мађара Карпатског басена.
У „форумским“ закључцима поновљене су смернице чији је циљ само један, увек исти – уједињење мађарске нације. Духовно, економско и – територијално! Мађарска представница у ЕП, чланица Јобика, Кристина Морваји, позната по слогану „Мађарска Мађарима“ и бриселској изјави да ће „Мађари пре или касније поново бити територијално уједињени“, у већ захукталој кампањи за априлске парламентарне изборе у Мађарској, изјавила је будимпештанским медијима 20. фебруара да ће Мађарска своје „историјске“ територије, незаслужено отете и припојене околним земљама, дефинитивно (по)вратити у првој половини 2011. године – када буде председавала Европском унијом!

Пајтићево „таласање“ Дунава Призми мађарског страначја додата је још једна фасета. Монархисти Мађарске, политичко крило бечке ројалистичке организације Црно-жута алијанса, најавили су учешће на предстојећим изборима у Мађарској, расписаним за 11. април. Жестоко заговарају рестаурацију некадашњег Угарског царства. Под не баш новим (још мање оригиналним називом) – Дунавска федерација (или конфедерација!). Планирају уједињење некадашњих провинција под управом Будимпеште. Зацртан је и циљ када би наум требало да буде остварен – 2018. године, на стогодишњицу распада старе монархије! Претпостављајући да свет не би дозволио уједињење некадашње царевине под једном круном, мађарски монархисти теже распарчавању царевине на неколико краљевина, под управом монарха из династије Хабзбург. Круну би у Мађарској носио други син Ота Хабзбурга – Георг. Георг Хабзбург Лотринген у Бечу је мађарски „амбасадор“ без портфеља и председник тамошњег Црвеног крста, а предодређен је и од мађарских поклоника монархије за – носиоца круне. Да у новој држави под управом Будимпеште (сраслој од Подунавских регија) и те како рачунају на Војводину као „кандидата за чланство“, говоре хвалоспеви мађарских ројалиста о улози председника Покрајинске скупштине Шандора Егерешија који до приближавања том циљу, користећи институције војвођанске власти – беспрекорно води! Истакнут је и велики допринос, како су дословце рекли (не именујући му функцију!) – „Војвођанера Бојана Пајтића, рођеног у мађарској Зенти (Сенти), који је прави пример борца против политике ширења великосрпског хегемонизма и утицаја Београда у Војводини (сиц!).

Извор: Печат