izvinjavam se

Дража је сахрањен у Новом Београду!

Тамо је сада један објекат који је у функцији, те је технички тешко да ми сами почнемо нешто да радимо. То треба да уради држава - каже Љуба Ненадовић из Мионице. Следеће године помен ће бити одржан на његовом гробу - каже Срђан Срећковић
„Помаже Бог, јунаци!“, чланови Равногорског покрета, који су јуче ујутру први стигли пред Саборну цркву у Београду, где је одржан помен Драгољубу - Дражи Михаиловићу, поздравили су момке који су дошли нешто касније. Момци у црним кошуљама, шубарама, шајкачама и с кокардама на глави… Четничка гибаница као послужење, ракија, сок и две заставе... све је у дворишту Саборне цркве било у знаку сећања на тајно убијеног и тајно сахрањеног Дражу и његове четнике. Његово погубљење догодило се на јучерашњи дан пре шездесет и две године. Као и сваког 17. јула, чланови Равногорског покрета и Српског демократског покрета обнове обележили су овај датум.

Међу равногорцима углавном унуци и рођаци четничких војвода. Ту је Миша Весић из Ваљева, синовац Миће Весића, личног пратиоца Николе Калабића. Ту је и један господин презимена Караџић, који тврди да смо сви ми у роду, и да му је у левом делу црквеног дворишта сахрањен деда (ту се налази гроб Вука Караџића). Било је ту и дама, а како кажу чланови покрета, све више дама им се придружује. Госпођа Сузана Лазаревић, као и свака жена, дубље и космогонијски гледала је на проблем још неоткривених гробова не само генерала Драже Михаиловића, већ и других, како каже, 100.000 побијених највећих српских домаћина.

- Те кости нам не дају да наставимо даље, не дозвољавају да се Србија залечи. Убијени су без суђења, а закопани без помена - говори Сузана.

Иако тврде да знају где је Чичин гроб, равногорци инсистирају, како би све било по правилима, закону и са смислом, да се тиме позабави држава.
- Према традицији, и овог 17. јула предаћемо захтев председнику владе да се без одлагања открије место где је Чича сахрањен. Захтев је увек исти, једино што мењамо јесте име председника владе. Већ два смо предали Коштуничиној влади, а нисмо добили никакав одговор. Овог пута опет све исто, само што смо уместо на Војислава Коштуницу писмо насловили на Мирка Цветковића - каже Љубомир Ненадовић из Мионице, тренутни председник надстраначког Равногорског покрета и по њему они нису нестраначки већ надстраначки покрет. Наша жеља је да српска држава буде онаква каква је била до 1918. Јака и стабилна монархија, којом ће владати династија Карађорђевић, са конвертибилним динаром и златном подлогом. Када би влада открила тајне досијее и на крају крајева коначно открила где је сахрањен Дража Михаиловић, показала би да се одриче сваког рецидива комунизма и да је заиста прозападно оријентисана јер тај запад и јесте одликовао Дражу.

Господин Ненадовић, чији двогодишњи мандат на челу надстраначког Равногорског покрета истиче у недељу у подне, каже да је дуго био у заблуди верујући да су Дражини постхумни остаци негде на Ади Циганлији, међутим, сада је сигуран да је у питању једна друга локација.

- Дуго смо се тиме бавили. Било је разних трагова, али то се зна. Рећи ћу само да је у питању Нови Београд. Тамо је сада један објекат који је у функцији, те је технички тешко да ми сами почнемо нешто да радимо. То треба да уради држава - каже Љуба, а Срђан Срећковић, будући председник покрета, додаје да ће следеће године помен бити одржан на Дражином гробу.
- Кренућемо у масовно прекопавање. Наравно, ово је метафора, али где су његове кости зна се и време је да буде сахрањен како доликује после толико времена - говори Срђан.

Истина, било је међу онима који су дошли да одају пошту Дражи и људи који са четницима немају никакве везе. Мотив историчара Миливоја Мијовића било је сећање на часну борбу и неправедну смрт.
- Ја сам само Србин и верујем да је страна на којој се Дража борио била права страна за Србе и Србију. Све друго заправо је одлука и захтев запада, као на пример творевина краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Сигуран сам да је регент Александар пре био за краљевину Србију него оно што је уследило и бојим се да ћемо због тога дуго плаћати.

Господин Мијовић седео је у дворишту цркве, док је унутра одржаван помен. Прво је певао хор. Уредно жене су стајале на левој, а мушкарци, међу којима се у првом реду нашао Војислав Михајловић, унук генерала Драже, на десној страни.
- Да се помолимо богу за мученика и витеза који је заклан, убијен од стране исте руке која је убила царску породицу - подсетио је свештеник на још један крвави догађај који се одиграо 17. јула, стрељање Николаја Другог. И молитва је имала смисла, као и речи да је „Ђенерал Дража сада у небеској великој Србији“.
Међутим, после молитве, свештеник је започео говор о Хагу, Бриселу, о братској Русији и о онима који „кроје судбину малој Србији“. Вратили су се у садашњост.

aj sad jedan kolektivni 

stvarno je to velika nepravda nanešena Srbima od strane komunista.Kako se zna za grob Ante Pavelića.To je dokaz da su Srbi u Jugoslaviji bili obespravljeni i potlačeni.Drugi najveći sin naših naroda nema svoj grob a prvi ima.Bruka što bi neki rekli

Pa Titu danas niko ne jebe ni 5%, svi znaju gdje mu je grob, a za Čiču su zainteresovani svi !

Не.