60. godišnjica završetka Drugog svetskog rata
Evropa slavi Dan pobede
Najveći rat u istoriji čovečanstva završen je Berlinskom operacijom
u kojoj je sovjetska Crvena armija, potpomognuta zapadnim saveznicima, zauzela glavni grad Trećeg rajha i slomila otpor fašističke Nemačke

Evropa obeležava 60-godišnjicu završetka Drugog svetskog rata. Vrhunac centralne proslave svečanosti biće današnja parada na Crvenom trgu u Moskvi.
   
      

Komemoracija u Mauthauzenu

BEČ - U memorijalnom kompleksu nekadašnjeg koncetracionog logora Mauthauzen u Austriji juče je održana komemoracija povodom 60-godišnjice oslobođenja tog stratišta, gde je ubijeno više stotina hiljada antifašista, među kojima i brojni Srbi i Crnogorci. Komemoracija je počela simboličnim aktom otvaranja kapija logora, koji su izvršili američki vojnici, posle čega je usledio ulazak delegacija preživelih.
      
      
      
   

U Moskvu su uveliko stigli gosti - najmanje 50 svetskih lidera, među kojima generalni sekretar UN Kofi Anan, predsednik SAD Džordž Buš, predsednik Francuske Žak Širak, predsednik Grčke Karolos Papuljas, predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski, nemački kancelar Gerhard Šreder, premijeri Italije i Japana Silvijo Berluskoni i Đunićiro Koizumi, general-guverner Novog Zelanda Majkl Džefri. Srbiju i Crnu Goru predstavlja predsednik državne zajednice Svetozar Marović.

Džordž Buš je odao juče poštu savezničkim vojnicima koji su žrtvovali živote radi oslobođenja Evrope od nacizma, istakavši da je demokratija donela 60 godina mira, kao i da će osigurati mir u budućnosti. On je, uz holandsku kraljicu Beatrisu i premijera Jana Petera Balkenendea, prisustvovao ceremoniji obeležavanja Dana pobede u Evropi koja je održana na vojnom groblju Margraten kod Mastrihta, na kojem je sahranjeno 8.300 američkih vojnika. Inače je više hiljada demonstranata protestovalo ulicama Mastrihta i Amsterdama zbog Bušove posete Holandiji.
   
      

Slave i neonacisti?

U Berlinu je juče počelo centralno obeležavanje 60-godišnjice završetka Drugog svetskog rata i pada fašizma. Brojnim manifestacijama širom zemlje na kojima učestvuju predstavnici države, antirasističkih, jevrejskih i drugih organizacija, kao i preživeli logoraši, biće odata počast žrtvama rata. Biće održana i zajednička sednica oba doma parlamenta, na kojoj će govoriti nemački predsednik Horst Keler. Ali, za danas su okupljanje najavile i pristalice neonacističke partije NPD kako bi protestovali zbog, kako su naveli, "laži o oslobođenju".
      
      
      
   
   
      

Čisto nebo nad Moskvom

U čast Dana pobede, specijalni odred od 11 aviona čisti od oblaka nebo nad Moskvom. Avioni prosipaju po nebu reagense koji deluju na oblačnost i izazivaju pljuskove na lokacijama daleko od ruske prestonice. Za ove svrhe pripremljeno je 30 tona suvog leda, oko 6.000 litara tečnog azota, meteorološke patrone PV-26 na bazi jodnog srebra, kao i preko 50 tona drugih supstanci. Te hemikalije se posipaju na udaljenosti od 50-150 kilometara od Moskve. Pilotima će posao olakšati i sama priroda - prema prognozama meteorologa, ovih dana u Moskvi se očekuje temperatura od 18 do 20 stepeni Celzijusa.
      
      
      
   

Iako je holandska desničarska vlada podržala američku vojnu intervenciju u Iraku u martu 2003. godine, Buš je veoma nepopularan u toj zemlji gde se javnost protivi tom ratu.
Zbog odluke da Dan pobede bude proslavljen u Moskvi, 75 javnih ličnosti i intelektualaca Evrope napisalo je otvoreno pismo gde takvu odluku naziva parodijom. Pismo je juče objavio britanski Fajnenšel tajms, ali zahvaljujući tome što su Bi-Bi-Si i Frans pres već preneli odlomke iz pisma, neki detalji su se znali i ranije. "Mesto gde će proslava biti održana (Crveni trg) i izbor zemlje neprihvatljivi su u ime osnovnih principa zbog kojih je postignuta ta pobeda", navodi se u pismu i naglašava da je "ruski predsednik Vladimir Putin izneverio principe zbog kojih su se saveznici borili protiv Adolfa Hitlera".

"Čini nam se da je prava parodija da se srećemo tamo da se podsetimo najveće žrtve učinjene za slobodnu Evropu", stoji u otvorenom pismu. Među potpisnicima su i bivši predsednik Češke Vaclav Havel, koji je u međuvremenu demantovao da je potpisnik, bivši premijeri Bugarske i Estonije, poslanici Evropskog parlamenta, bivši ambasadori SAD, borci za ljudska prava i nekoliko profesora univerziteta.

S druge strane, poljski predsednik Aleksandar Kvašnjevski je podsetio da je Crvena armija sačuvala mnoge poljske živote i kazao da će se njegova zemlja, iako rane koje joj je nanela Staljinova vladavina nisu do kraja zalečene, uvek sa najvećim poštovanjem sećati žrtava koje su podneli sovjetski vojnici.

Predsednici Francuske i Rusije, Žak Širak i Vladimir Putin, danas će u Moskvi svečano otkriti veliku bronzanu statuu bivšeg francuskog predsednika - generala Šarla de Gola. Kip se nalazi na okruglom postolju od crvenog granita od deset metara, a sama statua visoka je osam metara i zauzeće jedno od najznačajnih mesta koje je namenjeno monumentalnim skulpturama u Moskvi. Svečanosti u Moskvi prati 6.000 akreditovanih predstavnika medija, pre svega stranih.

Drugi svetski rat u Evropi završen je Berlinskom operacijom u kojoj je Crvena armija, potpomognuta zapadnim saveznicima, zauzela glavni grad Trećeg rajha i slomila otpor fašističke Nemačke. Ofanziva na Berlin trajala je od 16. aprila do 8. maja 1945. i dovela je do kapitulacije Nemačke. Tokom Berlinske operacije u svom skloništu ubio se vođa Trećeg rajha Adolf Hitler. Ofanzivi Sovjeta prethodilo je iskrcavanje zapadnih saveznika u Normandiji, 6. juna 1944. čime je otvoren i drugi front u Evropi, što je pomoglo Crvenoj armiji brže napredovanje ka Berlinu. Od januara do marta 1945. sovjetska vojska slomila je otpor Nemaca u Poljskoj, istočnoj Pruskoj i istočnoj Pomeraniji, čime je ušla na teritoriju Nemačke. Sa zapada su istovremeno nadirale anglo-američke trupe. Berlinskom operacijom uništena je nemačka odbrana. Nemačke jedinice bile su opkoljene, izolovane, a potom i pojedinačno uništavane. U okruženju se na taj način našlo oko 200.000 Nemaca jugoistočno od Berlina i još oko 200.000 u samom gradu. U noći 30. aprila zauzet je i Rajhstag, na kome su sovjetski borci Mihail Jegorov i Meliton Kantarija postavili sovjetsku zastavu. Istog dana ubio se Hitler.

NJegovo telo spaljeno je nedaleko od bunkera u kojem je bio sa vodećim oficirima. Nemačka odbrana jugoistočno od grada konačno je savladana 1. maja.
Privremena nemačka vlada, formirana odmah po Hitlerovom samoubistvu, isprva je odbila da potpiše kapitulaciju. Međutim, 8. maja 1945. predstavnici nemačke komande potpisali su Akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke. Taj akt je dan kasnije, 9. maja, u ime SSSR potpisao i Georgij Žukov, čime je okončan Drugi svetski rat na evropskom tlu. Deveti maj se proslavlja kao Dan pobede na fašizmom i kao Dan Evrope.

Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov naveo je da je, prema podacima Generalštaba ruskih oružanih snaga, u Drugom svetskom ratu poginulo ukupno 26 miliona i 600 hiljada vojnika i građana Sovjetskog Saveza. Prema njegovim rečima, nepovratni gubici oružanih snaga Sovjetskog Saveza iznose 8.668.400 ljudi, a sanitetski gubici, koji obuhvataju ranjene, obolele i promrzle, više od 18 miliona ljudi. Ivanov je takođe naveo podatke Generalštaba da je broj nestalih bez traga od 1941. do 1945. godine više od pet miliona, a da je zarobljeno 4 miliona i 559.000 ljudi.

Svečana proslava 60-godišnjice pobede nad fašizmom može biti povod za uspostavljanje novih principa međunarodnih odnosa, ocenio je ruski predsednik Vladimir Putin.

- To je sjajna šansa da se definitivno okrene teška stranica evropske istorije i na temelju sloge, potpunog pomirenja, formulišu jasni i razumljivi demokratski principi međunarodne komunikacije u dužoj istorijskoj perspektivi - izjavio je on u intervjuu francuskom TV kanalu Frans 3. Glavni element u tome su pomirenje i saradnja, a odličan primer daju Francuska i Nemačka koje su ne samo prevazišle prošlost i pomirile se, već i stvorile sistem međusobnih odnosa koji služi kao primer integracionih procesa u Evropi i utiče na situaciju u celom svetu, smatra ruski predsednik.

Pripremila V. Popović

PO­BE­DA ZA CE­LI SVET
V.N.  08.05.2005, 19:07:12

BE­O­GRAD - Dru­gi svet­ski rat u Evro­pi za­vr­šen je Ber­lin­skom ope­ra­ci­jom u ko­joj je so­vjet­ska Cr­ve­na ar­mi­ja, pot­po­mog­nu­ta za­pad­nim sa­ve­zni­ci­ma, za­u­ze­la glav­ni grad Tre­ćeg raj­ha i slo­mi­la ot­por fa­ši­stič­ke Ne­mač­ke.
Ofan­zi­va na Ber­lin tra­ja­la je od 16. apri­la do 8. ma­ja 1945. go­di­ne i do­ve­la je do ka­pi­tu­la­ci­je Ne­mač­ke. To­kom Ber­lin­ske ope­ra­ci­je, u svom sklo­ni­štu 30. apri­la ubio se vo­đa Tre­ćeg raj­ha Adolf Hi­tler.
Toj ofan­zi­vi So­vje­ta pret­ho­di­lo je is­kr­ca­va­nje za­pad­nih sa­ve­zni­ka u Fran­cu­skoj, u Nor­man­di­ji, 6. ju­na 1944. go­di­ne, či­me je otvo­ren i dru­gi front u Evro­pi, što je po­mo­glo Cr­ve­noj ar­mi­ji brže na­pre­do­va­nje ka Ber­li­nu.
Od ja­nu­a­ra do mar­ta 1945. go­di­ne so­vjet­ska voj­ska slo­mi­la je ot­por Ne­ma­ca u Polj­skoj, Is­toč­noj Pru­skoj i Is­toč­noj Po­me­ra­ni­ji, či­me je ušla na te­ri­to­ri­ju Ne­mač­ke. Sa Za­pa­da su isto­vre­me­no na­di­ra­le an­glo-ame­rič­ke tru­pe.
Ber­lin­skom ope­ra­ci­jom, kon­cen­tri­sa­nim uda­ri­ma na ši­ro­kom fron­tu, uni­šte­na je ne­mač­ka od­bra­na. Ne­mač­ke je­di­ni­ce bi­le su op­ko­lje­ne, izo­lo­va­ne, a po­tom i po­je­di­nač­no uni­šta­va­ne.
U okru­že­nju se na taj na­čin na­šlo oko 200.000 Ne­ma­ca ju­go­i­stoč­no od Ber­li­na i još oko 200.000 u sa­mom gra­du.
U no­ći 30. apri­la za­u­zet je i Raj­hstag, na ko­jem su so­vjet­ski bor­ci Mi­hail Je­go­rov i Me­li­ton Kan­ta­ri­ja is­ta­kli so­vjet­sku cr­ve­nu za­sta­vu. Istog tog da­na u svom bun­ke­ru ubio se Adolf Hi­tler. Nje­go­vo te­lo spa­lje­no je ne­da­le­ko od bun­ke­ra u ko­jem je bio sa vo­de­ćim ofi­ci­ri­ma. Ne­mač­ka od­bra­na ju­go­i­stoč­no od gra­da ko­nač­no je sa­vla­da­na 1. ma­ja.
Pri­vre­me­na ne­mač­ka vla­da, for­mi­ra­na od­mah na­kon Hi­tle­ro­vog sa­mo­u­bi­stva, is­pr­va je od­bi­la da pot­pi­še ka­pi­tu­la­ci­ju. Me­đu­tim, 8. ma­ja 1945. go­di­ne pred­stav­ni­ci ne­mač­ke ko­man­de, pred­vo­đe­ni Vil­hel­mom Kaj­te­lom, pot­pi­sa­li su Akt o bez­u­slov­noj ka­pi­tu­la­ci­ji Ne­mač­ke.
Taj akt je dan ka­sni­je, 9. ma­ja, u ime SSSR pot­pi­sao i Ge­o­r­gij Žu­kov, či­me je okon­čan Dru­gi svet­ski rat na evrop­skom tlu. De­ve­ti maj se pro­sla­vlja kao Dan po­be­de nad fa­ši­zmom i kao i Dan Evro­pe.

TO­TAL­NI RAT
NE­MAČ­KI kan­ce­lar Adolf Hi­tler želeo je to­tal­ni rat. Pa­kao, či­ja je vra­ta otvo­rio, pri­šao mu je ta­ko bli­zu, kao ni­ko­me dru­gom u isto­ri­ji. Mo­bi­li­sa­no je 110.000.000 voj­ni­ka, a me­đu nji­ma i sto­ti­ne hi­lja­da žena, od Šan­ga­ja i San Fran­ci­ska do Mel­bur­na i Le­njin­gra­da, iz­me­đu Vol­ge i Rio de la Pla­te. Dve tre­ći­ne svet­skog sta­nov­ni­štva uče­stvo­va­lo je, na ovaj ili onaj na­čin, u ra­tu. Ne­mač­ka je bi­la u rat­nom sta­nju sa 53 države. Za šest go­di­na, ko­li­ko je tra­jao rat, život je iz­gu­bi­lo iv­še ci­vi­la ne­go voj­ni­ka, a me­đu nji­ma 67 mi­li­o­na Evro­plja­na, Azi­ja­ca, Ame­ri­ka­na­ca i Bri­ta­na­ca. Sa­mo je ho­lo­ka­ust ko­štao života šest mi­li­o­na lju­di.
Eks­per­ti pro­ce­nju­ju ukup­nu rat­nu šte­tu na 15.000 mi­li­jar­di do­la­ra, što od­go­va­ra bru­to na­ci­o­nal­nom pro­duk­tu Ame­ri­ke, Bri­ta­ni­je i Ne­mač­ke u 2003. go­di­ni.

RAT­NIK IZ VUČ­JE JA­ZBI­NE
HI­TLER je glav­ni štab, "Vuč­ju ja­zbi­nu", u bli­zi­ni Ras­ten­bur­ga, u is­toč­noj Pru­skoj, na­pu­stio već kra­jem no­vem­bra 1944. i use­lio se u no­vo skro­vi­šte zva­no "Or­lov­sko gne­zdo" u oko­li­ni Bad Na­u­haj­ma u He­se­nu. Oda­tle se po­sle pro­pa­le ar­den­ske ofan­zi­ve, 16. ja­nu­a­ra 1945. vra­tio vo­zom u Ber­lin. "Za­pad­ni i Is­toč­ni front su se ta­ko približili je­dan dru­gom, da se do njih mo­glo sti­za­ti tram­va­jem", še­ga­či­li su se mla­đi ofi­ci­ri ko­ji­ma je is­hod ra­ta već bio ja­san.

ŽR­TVE DRU­GOG SVET­SKOG RA­TA
DRU­GI svet­ski rat je bio pra­va svet­ska kla­ni­ca. De­se­ti­ne mi­li­o­na lju­di je gi­nu­lo na fron­to­vi­ma, u lo­go­ri­ma i ne­vo­lja­ma ko­je je ci­vi­li­ma do­neo rat. Naj­vi­še žrtava pod­ne­li su Ru­si­ja, Polj­ska i Ju­go­sla­vi­ja, a sku­pu ce­nu je pla­tio i ne­mač­ki na­rod.
SSSR 25.000.000 žrtava (15.000.000 ci­vi­la)
Ne­mač­ka 7.000.000 (1.700.000)
Polj­ska 6.000.000 (5.700.000)
Ju­go­sla­vi­ja 1.700.000 (1.300.000)
Fran­cu­ska 810.000 (470.000)
Ma­đar­ska 420.000 (280.000)
Grč­ka 416.000 (400.000)
Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja 386.000 (62.000)
Ru­mu­ni­ja 378.000
Ita­li­ja 330.000
Ho­lan­di­ja 210.000 (198,.000)
Bel­gi­ja 88.000 (76.000)
Fin­ska 84.000
Bu­gar­ska 20.000
Nor­ve­ška 10.000
SAD 405.000
Ka­na­da 38.000

SR­BI­JA IMA ŠTA DA SLA­VI
BE­O­GRAD - Aka­de­mi­ka Mi­haj­la Mar­ko­vi­ća, jed­nog od na­ših naj­i­stak­nu­ti­jih fi­lo­zo­fa i uče­sni­ka NOR-a, mla­di so­ci­ja­li­sti Ze­mu­na po­zva­li su ovog vi­ken­da da im go­vo­ri o srp­skom do­pri­no­su po­be­di nad fa­ši­zmom. Kaže - do­šli su uglav­nom se­dam­de­se­to­go­di­šnja­ci. Onoj ne­ko­li­ci­ni mla­dih re­kao je ono što je isti­na - da je po­be­da nad fa­ši­zmom bli­stav tre­nu­tak svet­ske, ali i srp­ske isto­ri­je. Da su srp­ski par­ti­za­ni da­li ogro­man do­pri­nos toj bor­bi i da je to či­nje­ni­ca ko­ja se ne može ni­ka­kvom po­li­tič­kom od­lu­kom pro­me­ni­ti.
Šta ste im još re­kli?
- Da je sra­mo­ta da je to vlast u ovoj ze­mlji za­bo­ra­vi­la. Evro­pa sla­vi ovaj dan je­din­stve­no i ne pa­da joj na pa­met da re­ha­bi­li­tu­je jed­nog Pe­te­na ili La­va­la ili bi­lo kog dru­gog kvi­slin­ga. A, mi smo za­kon­ski iz­jed­na­či­li pri­pad­ni­ke Rav­no­gor­skog po­kre­ta ge­ne­ra­la Dra­go­sla­va Mi­ha­i­lo­vi­ća ko­ji je pre­ćut­no ili otvo­re­no sa­ra­đi­vao sa oku­pa­to­rom, sa bor­ci­ma i oslo­bo­di­o­ci­ma od oku­pa­to­ra. I ume­sto da država sla­vi dan ko­ji sla­vi ce­la Evro­pa ona or­ga­ni­zu­je obe­le­ža­va­nje da­na na Rav­noj go­ri!?
Vla­da je iz­dvo­ji­la deo nov­ca za tu pro­sla­vu, ali ni­je to pre­ci­zi­ra­la kao državnu pro­sla­vu.
- Mi­slim da je vla­da iz­be­gla da sla­vi ovaj dan zbog to­ga što su na­pra­vi­li gre­šku i re­ha­bi­li­to­va­li iz­da­ju. Sa­da je vr­lo ne­zgod­no sla­vi­ti ne­što sa na­ro­dom ko­ji je to­li­ko po­de­ljen. Ako pri­zna­te da je Rav­no­gor­ski po­kret an­ti­fa­ši­stič­ki i da se bo­rio do kra­ja, a zna­mo da ni­je, sem ne­ko­li­ko pr­vih me­se­ci, on­da po­bed­ni­ci ne­će uče­stvo­va­ti. Da bi se to iz­be­glo na­sta­la je ova ap­surd­na si­tu­a­ci­ja, ko­ju Evro­pa te­ško može raz­u­me­ti, jer mi smo za njih je­dan od na­ro­da ko­ji je do kra­ja iz­veo bit­ku pro­tiv tog naj­ve­ćeg zla u isto­ri­ji. Pa, mi smo iz­gu­bi­li pre­ko 11 od­sto na­šeg sta­nov­ni­štva u tom ra­tu, En­gle­zi su iz­gu­bi­li je­dan, a Ame­ri­kan­ci 0,3 od­sto. Vi­še od nas su sa­mo iz­gu­bi­li Ru­si, Ki­ne­zi i Po­lja­ci.
Ali ni­je ma­li broj onih ko­ji će pod­se­ti­ti da je naj­ve­ći broj žrtava re­zul­tat me­đu­et­nič­kog i me­đu­srp­skog su­ko­ba?
- I šta to do­ka­zu­je? Sa­mo to da su sa­rad­ni­ci oku­pa­to­ra do­bro ra­di­li svoj po­sao. Do­pri­nos srp­skih par­ti­za­na ko­nač­noj po­be­di bio je ve­li­ki. Za raz­li­ku od an­ti­fa­ši­stič­ke bor­be u dru­gim ze­mlja­ma, ko­ja se če­sto svo­di­la na ak­te sabotaže i na ge­ril­ske ak­ci­je ma­njeg obi­ma, u Sr­bi­ji je or­ga­ni­zo­van ma­sov­ni oružani usta­nak. For­mi­ra­ne su krup­ne je­di­ni­ce NOV ko­je su to­kom ce­log ra­ta ve­zi­va­le za te­ri­to­ri­ju Sr­bi­je i Ju­go­sla­vi­je znat­ne fa­ši­stič­ke sna­ge - 12 do 18 di­vi­zi­ja u ra­znim pe­ri­o­di­ma. Uz to za raz­li­ku od Hr­vat­ske, Ru­mu­ni­je, Ma­đar­ske, Špa­ni­je, i dru­gih evrop­skih ze­ma­lja, fa­ši­stič­ka ide­ja ni­je in­dok­tri­ni­ra­la ni srp­sku in­te­li­gen­ci­ju ni na­rod. Na is­toč­nom fron­tu ni­je bi­lo ni jed­ne je­di­ni­ce sa­sta­vlje­ne od srp­skih do­bro­vo­lja­ca. Zar ti­me ne tre­ba da se po­no­si­mo?
Ko­li­ko vam je pri­hva­tlji­vo tu­ma­če­nje da Sr­bi­ja ne­ma šta da sla­vi, jer je tu po­be­du ka­pi­ta­li­zo­va­la po­li­tič­ka ide­ja i državni kon­cept iz ko­ga je srp­ski na­rod iza­šao sa re­zul­ta­tom ka­kav ima­mo?
- Sr­bi­ja ima šta da sla­vi. Oslo­bo­đe­nje od oku­pa­to­ra. Dru­go pi­ta­nje - da je tre­ba­lo da po­no­vi­mo gre­šku iz 1918. i da po­no­vo na­pra­vi­mo Jug­sla­vi­ju? Mi­slim da ni­je, ali ka­da se sla­vi je­dan ova­kav ju­bi­lej, on­da se sla­vi ono što se ta­da de­si­lo. Na­rod ko­ji ima isto­rij­sku svest sla­vi sve svo­je zna­čaj­ne go­di­šnji­ce, bez ob­zi­ra da li to od­go­va­ra od­re­đe­nim po­li­tič­kim sna­ga­ma ili ne.
Ni­je li ipak po­ra­zna či­nje­ni­ca da su Sr­bi­ju, sa­mo po­la ve­ka na­kon te po­be­de za­jed­nič­ki bom­bar­do­va­li nje­ni sa­ve­zni­ci i nje­ni ne­pri­ja­te­lji.
- Je­ste, ali to ni­je do­kaz da svet ni­je ce­nio naš do­pri­nos po­be­di nad fa­ši­zmom. Du­go smo mi bi­li uvažavani. Ali, on­da su na­ši se­pa­ra­ti­zmi oja­ča­li i uklo­pi­li se u kraj­nje ne­po­volj­nu isto­rij­sku si­tu­a­ci­ju u ko­joj vo­de­ća svet­ska si­la i nje­ni sa­ve­zni­ci žele da Bal­kan sta­ve pod svo­ju ap­so­lut­nu kon­tro­lu i pri to­me ne osta­vlja­ju ni­ka­kav pro­stor nje­go­vim na­ro­di­ma ni­ti po­li­tič­kim eli­ta­ma za ne­po­slu­šnost.
Ni­su li da­nas bor­ci NOR-a u is­toj onoj po­zi­ci­ji u ko­joj su u ko­mu­ni­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji bi­li so­lun­ci? Ako se ne po­no­si­mo što smo bi­li na po­bed­nič­koj stra­ni u Dru­gom svet­skom ra­tu, ko­je to svo­je bit­ke Sr­bi­ja da­nas tre­ba da pam­ti i ko­je po­be­de da ugra­đu­je u te­melj svo­je bu­duć­no­sti?
- Po­bed­ni­ci uvek mi­sle da isto­ri­ja po­či­nje sa nji­ma. Op­šte je pra­vi­lo da sva­ka po­be­da ima svo­je sen­ke. Jed­no­stra­ni od­nos pre­ma pret­hod­ni­ci­ma ni­je do­neo, ni­ti će do­ne­ti do­bro Sr­bi­ji. Bo­jim se da ovaj sa­mo­za­bo­rav sa­mo ide na­ru­ku sna­ga­ma glo­ba­li­zma ko­ji bi da iz­bri­šu, ig­no­ri­šu, uklo­ne sve ono što bi pod­sti­ca­lo ose­ća­nje na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. Mo­ra­mo da pri­zna­mo da je i u Ju­go­sla­vi­ji, još u Alek­san­dro­voj, a na­ro­či­to Ti­to­voj, spu­ta­van ose­ćaj srp­skog pa­tri­o­ti­zma i tu­ma­čen kao na­ci­o­na­li­zam. Za­ču­đu­ju­će je, me­đu­tim, da se sve to sa­da na­sta­vlja pod dru­ga­či­jim po­li­tič­kim okol­no­sti­ma.
De­na­ci­o­na­li­za­ci­ja, od­ro­đa­va­nje, za­bo­rav na­ro­da, nje­go­vih ve­li­kih tre­nu­ta­ka u ko­ji­ma se afir­mi­sao, u ko­ji­ma je po­ka­zao svo­ju su­šti­nu. A je­dan od ve­li­kih tre­nu­ta­ka srp­ske isto­ri­je, kao što je to uosta­lom bio i onaj 1918, je i na­ša na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ka bor­ba. To se u isto­ri­ji, ne može iz­bri­sa­ti.

GLO­BA­LI­ZAM
VI o glo­ba­li­zmu stro­go su­di­te? Čak kažete da je to no­vi ob­lik fa­ši­zma?
Po­sto­je iz­ve­sne raz­li­ke u me­to­da­ma i psi­ho­lo­gi­ji sled­be­ni­ka. Li­ce­mer­je je ne­u­po­re­di­vo ve­će. Hi­tle­rov­ska na­sil­nost je bi­la oči­gled­na, ne­skri­ve­na, on je otvo­re­no go­vo­rio o osva­ja­nju "životnog pro­sto­ra" po­treb­nog Ne­mač­koj. Nje­go­vi sled­be­ni­ci su bi­li fa­na­ti­ci, sprem­ni da gi­nu. Na­su­prot to­me NA­TO-vci go­vo­re o slo­bo­da­ma, de­mo­kra­ti­ji, ljud­skim pra­vi­ma i spre­ča­va­nju "hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe". Fa­na­ti­zam je za­me­ni­la naj­mo­der­ni­ja teh­ni­ka, ali ci­lje­vi su isti: po­ko­ra­va­nje lju­di i na­ro­da, uni­šta­va­nje nji­ho­vog iden­ti­te­ta i pljač­ka­nje nji­ho­vih životnih re­sur­sa. Za­to od­go­vor glo­ba­li­zmu mo­ra bi­ti svet­ski-an­ti­glo­ba­li­stič­ki po­kret.

PAR­TI­ZA­NI I ČET­NI­CI
- DA li je dan po­be­de mo­gao bi­ti pri­li­ka za na­ci­o­nal­no po­mi­re­nje, ili je on opet po­kre­nuo pi­ta­nje - ko je ko­ga pr­vi na­pao: čet­ni­ci par­ti­za­ne ili par­ti­za­ni čet­ni­ke?
Dan Po­be­de obeležavaju oni ko­ji su po­be­di­li, a ne oni ko­ji su poraženi i ko­ji su bi­li s dru­ge stra­ne ba­ri­ka­de. Si­no­vi i unu­ci par­ti­za­na i čet­ni­ka ne­ma­ju ni­ka­kvog raz­lo­ga da ne sa­ra­đu­ju. Isto­ri­ja se ne može me­nja­ti. Rav­no­gor­ski po­kret je­ste po­zvao na bor­bu pro­tiv oku­pa­to­ra, ali sa­mo par me­se­ci ka­sni­je - no­vem­bra 1941. su na­pa­li par­ti­za­ne kod Čač­ka. I do kra­ja ra­ta su sa­ra­đi­va­li sa oku­pa­to­rom. To je isto­rij­ska či­nje­ni­ca. I isto­ri­ja je ni­ka­da ne­će iz­me­ni­ti.
Je­le­na KO­SA­NO­VIĆ

BI­LI SMO NA PRA­VOJ STRA­NI
BE­O­GRAD - Iz Dru­gog svet­skog ra­ta iza­šli smo na stra­ni po­bed­ni­ka i to je bi­la ve­li­ka pred­nost u od­no­su na dru­ge su­sed­ne ze­mlje. Me­đu­tim, na­ša pre­o­ku­pa­ci­ja i usme­re­nje na unu­tra­šnji su­kob za­sle­pi­la je do­bar deo na­še po­li­tič­ke i in­te­lek­tu­al­ne eli­te i otu­da ta­ko dra­stič­no raz­li­či­ta tu­ma­če­nja isto­ri­je tog pe­ri­o­da. To je do­ve­lo čak do to­ga da se kao dru­štvo od­ri­če­mo te za­jed­nič­ke bor­be sa dru­gim evrop­skim na­ro­di­ma, pro­tiv ve­li­kog zla i opa­sno­sti - kaže za "No­vo­sti" isto­ri­čar i pro­fe­sor na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu Mi­lan Ri­sto­vić, a po­vo­dom 60. go­di­šnji­ce po­be­de nad fa­ši­zmom.
- Po­gle­daj­te sa­mo da­na­šnju pro­sla­vu - svu­da u Evro­pi se sve­ča­no obeležava. Bi­bli­o­te­ke, knji­ža­re pu­ne su knji­ga na te­mu is­ku­sta­va iz Dru­gog svet­skog ra­ta. Tom do­ga­đa­ju da­je se iz­u­zet­na važnost za­to što su oni mno­go sve­sni­ji od nas šta je taj rat za­i­sta zna­čio - ob­ja­snio je Ri­sto­vić i do­dao da se isto­ri­jom u Sr­bi­ji ma­ni­pu­li­še, da se do­pi­su­je i iz­vla­če iz kon­tek­sta po­je­di­ni do­ga­đa­ji.
- Isto­ri­ja je kod nas stvar po­li­ti­ke, ne na­u­ke. Do­ga­đa­ju nam se čud­ni pro­ce­si i mi smo iz ovih na­ših muč­nih i te­ških ra­to­va de­ve­de­se­tih go­di­na iza­šli sa te­škom kon­fu­zi­jom - kaže Ri­sto­vić. - Ako po­gle­da­mo na­še žrtve, vi­de­će­mo da je taj broj u ne­sra­zme­ri sa voj­nim zna­ča­jem ovog pro­sto­ra. Da­nas se vo­de du­ge i ve­o­ma muč­ne di­sku­si­je o bro­ju žrtava na ovom pro­sto­ru, ali za ze­mlju ko­ja je ima­la oko 16 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, iz­gu­blje­nih vi­še od mi­lion sta­nov­ni­ka, ka­ta­stro­fal­no je. Otu­da je Ju­go­sla­vi­ja do­šla na ta­ko vi­so­ko me­sto po bro­ju žrtava od­mah iz SSSR i Polj­ske.
Dru­gi svet­ski rat je, na­vo­di Ri­sto­vić, pred­sta­vljao ve­li­ko za­jed­nič­ko is­ku­stvo u bor­bi pro­tiv na­ci­o­nal-so­ci­ja­li­zma i fa­ši­zma, da­kle, či­ta­vog tog ide­o­lo­škog kon­cep­ta, ko­ji je ozbilj­no ugro­zio osnov­ne te­me­lje op­stan­ka čo­ve­čan­stva. Rat je bio za­i­sta svet­ski i tu se, ma­ni­hej­ski, vo­di­la bor­ba iz­me­đu do­bra i zla i je­di­no je taj ele­ment us­peo da oku­pi ta­ko ide­o­lo­ški i po­li­tič­ki vr­lo su­prot­sta­vlje­ne sna­ge da bi se slo­mi­la ta opa­snost.
Taj rat do­neo je ne­ke fe­no­me­ne ko­ji do ta­da ni­su bi­li po­zna­ti - si­ste­mat­sko plan­sko uni­šta­va­nje od­re­đe­nih gru­pa i na­ro­da sa­mo za­to što su od­re­đe­nog ver­skog i et­nič­kog po­re­kla. To je bi­la in­du­stri­ja smr­ti. Za Hi­tle­ra je če­sto bi­lo važnije da obez­be­di do­volj­no že­le­znič­kih i dru­gih kom­po­zi­ci­ja ka­ko bi što vi­še Je­vre­ja od­ve­zao u lo­go­re, ne­go da tim kom­po­zi­ci­ja­ma snab­de­va svo­ju voj­sku. To go­vo­ri ko­li­ko je ta op­se­si­ja o uni­šte­nju bi­la ja­ka - ob­ja­snio je Ri­sto­vić.
B. PO­PO­VIĆ

VEN­CI TA­DI­ĆA I KO­ŠTU­NI­CE
BE­O­GRAD (Be­ta) - Naj­vi­ši državni funk­ci­o­ne­ri oda­će po­čast žrtvama fa­ši­zma po­vo­dom 9. ma­ja, Da­na po­be­de u Dru­gom svet­skom ra­tu.
Pred­sed­nik Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić da­nas će položiti ve­nac na grob Ne­zna­nog ju­na­ka na Ava­li, sa­op­šti­la je Pres služba pred­sed­ni­ka Sr­bi­je.
Pre­mi­jer Sr­bi­je Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca ve­nac će položiti na Spo­me­nik pi­lo­ti­ma bra­ni­o­ci­ma Be­o­gra­da, na­vo­di Kan­ce­la­ri­ja za sa­rad­nju s me­di­ji­ma Vla­de Sr­bi­je.
Istim po­vo­dom, na spo­men-obeležje "Srem­ski front" kod Ši­da, su­tra će ve­nac položiti pred­sed­nik Skup­šti­ne SCG Zo­ran Ša­mi.
Na tom me­stu se, ka­ko je sa­op­šte­no iz par­la­men­ta državne za­jed­ni­ce održava cen­tral­na ma­ni­fe­sta­ci­ja obe­le­ža­va­nja po­be­de nad fa­ši­zmom.

ČE­STIT­KA ŠA­MI­JA
BE­O­GRAD - Pred­sed­nik Skup­šti­ne Sr­bi­je i Cr­ne Go­re Zo­ran Ša­mi če­sti­tao je da­nas gra­đa­ni­ma državne za­jed­ni­ce i svim bor­ci­ma pro­tiv fa­ši­zma Dan po­be­de - 9. maj.
"Pro­šlo je 60 go­di­na od po­be­de ci­vi­li­zo­va­nog sve­ta nad naj­ve­ćim zlom 20. ve­ka. De­se­ti­ne mi­li­o­na lju­di do­pri­ne­lo je toj po­be­di da­ju­ći i svoj život. De­mo­krat­ski svet mo­ra da bu­de pa­me­tan, hra­bar i ča­stan ka­ko se ta­kvo zlo ni­ka­da vi­še ne bi po­no­vi­lo", kaže se u če­stit­ki pred­sed­ni­ka Skup­šti­ne SCG.
Ša­mi je če­sti­tao gra­đa­ni­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re Dan Evro­pe, po­že­lev­ši da de­mo­krat­ske te­ko­vi­ne i br­zi ula­zak u evrop­ske in­te­gra­ci­je bu­du za­jed­nič­ka te­žnja i za­jed­nič­ki put svih gra­đa­na.

Od stal­nog do­pi­sni­ka
IAKO se glav­na pro­sla­va 60-go­di­šnji­ce po­be­de nad fa­ši­zmom održava da­nas na Cr­ve­nom tr­gu u Mo­skvi, u Ru­si­ji je sla­vlje po­če­lo još ju­če. De­se­ti­ne hi­lja­da Mo­sko­vlja­na oku­pi­lo se na važnom isto­rij­skom me­stu Be­lo­ru­skom vok­za­lu (že­le­znič­koj sta­ni­ci) oda­kle su sto­ti­ne hi­lja­da so­vjet­skih voj­ni­ka kre­ta­le na front i ka­sni­je se vra­ća­le kao po­bed­ni­ci - Gra­do­na­čel­nik Mo­skve Ju­ri Lužkov ka­zao je da je Be­lo­ru­ski vok­zal po­stao sim­bol hra­bro­sti i po­be­de.
Kad su voj­ni­ci od­la­zi­li na front ni­ko ih ni­je pi­tao za na­ci­o­nal­nost i re­li­gi­ju. Na­ša po­be­da je plod za­jed­ni­štva svih na­ro­da So­vjet­skog Sa­ve­za - re­kao je Ju­rij Lužkov.
U ne­de­lju po­pod­ne su sti­gli pred­stav­ni­ci 53 države, ko­je će da­nas bi­ti na Cr­ve­nom tr­gu, me­đu nji­ma je pred­sed­nik na­še države Sve­to­zar Ma­ro­vić.
U sklo­pu obe­le­ža­va­nja 60-go­di­šnji­ce po­be­de nad fa­ši­zmom ju­če je u mo­skov­skom ho­te­lu "Pre­zi­dent" održan sa­mit pred­sed­ni­ka Sa­ve­za ne­za­vi­snih država (biv­ših so­vjet­skih re­pu­bli­ka) na ko­jem je pot­pi­sa­na De­kla­ra­ci­ja o hu­ma­ni­tar­noj sa­rad­nji. Do­go­vo­re­no je da se har­mo­ni­zu­ju za­ko­ni ko­jim se obez­be­đu­ju pra­va ve­te­ra­ni­ma Dru­gog svet­skog ra­ta.
- Sa­da je vr­lo važno da po­štu­je­mo jed­ni dru­ge i bu­de­mo str­plji­vi. Mo­ra­mo vas­pi­ta­va­ti mla­de ge­ne­ra­ci­je da bu­du so­li­dar­ni i da ume­ju bi­ti za­jed­no u re­ša­va­nju te­ško­ća i op­štih opa­sno­sti - ka­zao je Vla­di­mir Pu­tin.
Za­ni­mlji­vo je da je na sa­mi­tu uče­stvo­vao i pred­sed­nik Turk­me­ni­sta­na Sa­par­mu­rat Ni­ja­zov ko­ji go­di­na­ma ne do­la­zi na ta­kve sku­po­ve. Na sa­mi­tu ni­su bi­li pred­sed­nik Azer­bej­dža­na Ilj­ham Ali­jev, jer ne želi da bu­de u dru­štvu pred­sed­ni­ka Jer­me­ni­je Ro­ber­ta Ko­čer­ja­na, i pred­sed­nik Gru­zi­je Mi­hail Sa­a­ka­švi­li, ko­ji je ljut na Kremlj zbog to­ga što Ru­si­ja ne žuri da eva­ku­i­še svo­je dve voj­ne ba­ze.
U NE­DE­LjU u gra­du Mir­ni u Ja­ku­ti­ji je na naj­sve­ča­ni­ji na­čin ot­kri­ven spo­me­nik Jo­si­fu Vi­sa­ri­o­no­vi­ču Sta­lji­nu. Na ce­re­mo­ni­ji je re­če­no da je spo­me­nik Sta­lji­nu po­sta­vljen na tra­že­nje ve­te­ra­na Otadž­bin­skog ra­ta. Ve­te­ra­ni, ali i mla­đi lju­di, sma­tra­ju da je Sta­ljin bio sim­bol mo­ći so­vjet­ske države.
O ulo­zi Sta­lji­na, kao i po­sle­di­ca­ma nje­go­ve vla­da­vi­ne, ovih da­na je u mno­go­broj­nim in­ter­vju­i­ma go­vo­rio i pred­sed­nik Pu­tin.
- Sta­ljin i nje­go­va epo­ha su deo složene, ne­ka­da pro­tiv­reč­ne isto­ri­je na­še ze­mlje. Tu isto­ri­ju mo­ra­mo zna­ti i pam­ti­ti po­u­ke. Jed­na od po­u­ka je oče­vid­na: dik­ta­tu­ra i gu­še­nje slo­bo­da vo­di državu i dru­štvo u ćor­so­kak. Ne­do­sta­tak kon­tro­le i sa­mo­vla­šće vo­de ka zlo­či­nu. Za me­ne su pra­vi he­ro­ji oni ko­ji su se u Dru­gom svet­skom ra­tu bo­ri­li pro­tiv fa­ši­zma - ka­zao je Vla­di­mir Pu­tin, či­ji je otac kao uče­snik ra­ta bio ra­njen, a po­la rod­bi­ne mu je po­gi­nu­lo.
Pu­tin je bio ja­san i kad je reč o po­re­đe­nju Sta­lji­na i Hi­tle­ra.
- Ne mo­gu se složiti sa iz­jed­na­ča­va­njem Sta­lji­na i Hi­tle­ra. Da, Sta­ljin je bio ti­ra­nin, mno­gi ga na­zi­va­ju zlo­čin­cem. Ali on ni­je bio na­ci­sta. Ni­je so­vjet­ska voj­ska 22. ju­na 1941. pre­šla gra­ni­ce Ne­mač­ke već obr­nu­to.

SVE­ŠTE­NI­CI U RA­TU
RU­SKI pa­tri­jarh Alek­sij II po­zvao je ver­ni­ke, ali i sve osta­le gra­đa­ne Ru­si­je, da ču­va­ju brat­stvo svih na­ro­da ko­ji su pro­li­li mno­go kr­vi u Dru­gom svet­skom ra­tu.
- Za nas je Dan po­be­de ve­li­ki pra­znik, jer smo ima­li naj­vi­še žrtava spa­sa­va­ju­ći ne sa­mo svo­ju ze­mlju, već i dru­ge na­ro­de. Na­ša cr­kva je u to­ku ra­ta sku­plja­la pri­lo­ge od ko­jih je bi­la for­mi­ra­na ten­kov­ska ko­lo­na "Dmi­trij Don­skoj" i avi­o­e­ska­dri­la "Alek­san­dar Nev­ski". Vi­še od dve hi­lja­de sve­šte­ni­ka uče­stvo­va­lo je u ra­tu - ka­zao je pa­tri­jarh Alek­sij II po­sle li­tur­gi­je u Hra­mu Hri­sta Spa­si­te­lja u Mo­skvi.
BRAN­KO VLA­HO­VIĆ

BEZ NA­ŠE ZA­STA­VE
ŠE­ZDE­SE­TA go­di­šnji­ca po­be­de u Dru­gom svet­skom ra­tu u nedelju je u Pa­ri­zu pro­sla­vlje­na tra­di­ci­o­nal­nom smo­trom kod Tri­jum­fal­ne ka­pi­je ko­jom je pred­se­da­vao fran­cu­ski pred­sed­nik Žak Ši­rak.
Ši­rak je položio ve­nac na grob Ne­zna­nog ju­na­ka, ob­no­vio Več­nu va­tru i od­li­ko­vao osmo­ro biv­ših lo­go­ra­ša i čla­no­va po­kre­ta ot­po­ra.
Fran­cu­skim tru­pa­ma po­stro­je­nim oko Tr­ga "Šarl de Gol" ovo­ga pu­ta su se pri­klju­či­li i uni­for­mi­sa­ni pred­stav­ni­ci če­tr­na­est sa­ve­zni­ka, Austra­li­je, Bel­gi­je, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Grč­ke, Ka­na­de, Luk­sem­bur­ga, No­vog Ze­lan­da, Nor­ve­ške. Polj­ske, Ru­si­je, SAD, Slo­vač­ke, Ho­lan­di­je i Če­ške.
Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru su pred­sta­vlja­li am­ba­sa­dor Pre­drag Si­mić i voj­ni iza­sla­nik Mi­loš Vu­ko­je­vić, ali ni­je bi­lo na­še za­sta­ve.
- To pi­ta­nje bi tre­ba­lo ozbilj­no da se raz­mo­tri, jer je biv­ša Ju­go­sla­vi­ja bi­la pe­ta po bro­ju žrtava u Dru­gom svet­skom ra­tu, ima­li smo je­dan od naj­ja­čih po­kre­ta ot­po­ra i nat­pro­seč­no smo do­pri­ne­li po­be­di nad fa­ši­zmom - iz­ja­vio je za "No­vo­sti" am­ba­sa­dor Si­mić.

MOĆ SLO­BO­DE
MA­STRIHT (Ta­njug) - Ame­rič­ki pred­sed­nik Džordž Buš odao je po­štu sa­ve­znič­kim voj­ni­ci­ma, ko­ji su žrtvovali svo­je živote ra­di oslo­bo­đe­nja Evro­pe od na­ci­zma, is­ta­kav­ši da je de­mo­kra­ti­ja do­ne­la 60 go­di­na mi­ra, kao i da će osi­gu­ra­ti mir u bu­duć­no­sti.
Pred­sed­nik Buš je, za­jed­no sa ho­land­skom kra­lji­com Be­a­tri­som i pre­mi­je­rom te ze­mlje Jan Pe­ter Bal­ke­nen­de­om, pri­su­stvo­vao ce­re­mo­ni­ji na voj­nom gro­blju Mar­gra­ten kod Ma­strih­ta. Na tom gro­blju je sa­hra­nje­no 8.300 ame­rič­kih voj­ni­ka, pre­neo je Roj­ters.

PRO­TIV AVE­TI PRO­ŠLO­STI
BER­LIN, (Be­ta-AFP) - Na hi­lja­de lju­di for­mi­ra­lo je prek­si­noć svo­jim te­li­ma na uli­ca­ma Ber­li­na la­nac osve­tljen sve­ća­ma, že­le­ći da po­ru­či da se "ni­ka­da vi­še iz Ne­mač­ke ne­će ši­ri­ti rat, eks­trem­na de­sni­ca i ra­si­zam".
Pre­ma re­či­ma or­ga­ni­za­to­ra, u ma­ni­fe­sta­ci­ji, or­ga­ni­zo­va­noj 60 go­di­na po okon­ča­nju po­sled­njeg svet­skog ra­ta, uče­stvo­va­lo je oko 25.000 lju­di, ko­ji su upr­kos ki­ši i hlad­no­ći, sa sve­ćom u ru­ci, for­mi­ra­li la­nac od oko 33 ki­lo­me­tra, po­ve­zu­ju­ći is­toč­ni i za­pad­ni deo gra­da. Broj uče­sni­ka po­tvr­di­la je i po­li­ci­ja.
- Osve­tlje­ni ljud­ski la­nac je naj­mi­ro­lju­bi­vi­ja sli­ka ko­ja može da se su­prot­sta­vi ra­tu. Na­ša ak­ci­ja je us­pe­la", iz­ja­vio je or­ga­ni­za­tor ma­ni­fe­sta­ci­je Pe­ter Kranc.
Ju­če su u Ber­li­nu i dru­gim gra­do­vi­ma održane mno­go­broj­ne ma­ni­fe­sta­ci­je pod mo­tom bor­be pro­tiv neo­na­ci­zma, ra­si­zma i mr­žnje pre­ma stran­ci­ma, uz po­ru­ku da po­vra­tak ova­kvih ide­ja u Ne­mač­koj ni­kad vi­še ne­će bi­ti mo­guć.

LO­GOR MA­UT­HA­U­ZEN - PO­ŠTA ŽR­TVA­MA
BEČ (Be­ta) - U me­mo­ri­jal­nom kom­plek­su ne­ka­da­šnjeg kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Ma­ut­ha­u­zen u Austri­ji je održana ko­me­mo­ra­ci­ja po­vo­dom 60-go­di­šnji­ce oslo­bo­đe­nja tog stra­ti­šta, gde je ubi­je­no vi­še sto­ti­na hi­lja­da an­ti­fa­ši­sta, me­đu ko­ji­ma i broj­ni Sr­bi i Cr­no­gor­ci.
De­le­ga­ci­je Am­ba­sa­de SCG i mi­si­je SCG pri me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma u Be­ču, kao i Sek­ci­je kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Ma­ut­ha­u­zen iz Be­o­gra­da, pri­su­stvo­va­le su ko­me­mo­ra­ci­ji.

DR­NOV­ŠE­K: SLO­VE­NA­CA NE BI BI­LO
LjU­BLjA­NA (Be­ta) - Slo­ve­nač­ki pred­sed­nik Ja­nez Dr­nov­šek iz­ja­vio je da u slu­ča­ju da su po­be­di­le fa­ši­stič­ke Ne­mač­ka i Ita­li­ja, slo­ve­nač­kog na­ro­da ne bi vi­še bi­lo. Pred od­la­zak u Mo­skvu pred­sed­nik Slo­ve­ni­je je u sa­op­šte­nju za jav­nost do­dao, da bi u slu­ča­ju po­be­de fa­ši­sta Slo­ven­ci bi­li po­bi­je­ni u kon­cen­tra­ci­o­nim lo­go­ri­ma, ra­se­lje­ni, ili bi ih Nem­ci i Ita­li­ja­ni asi­mi­lo­va­li.

ZA­BO­RA­VI­TI!
BEČ (Be­ta) - Že­lja Austri­ja­na­ca da vi­še ne mo­ra­ju da se su­o­ča­va­ju sa vre­me­nom pre 1945. u stal­nom je po­ra­stu, po­ka­zu­je is­tra­ži­va­nje in­sti­tu­ta "IMAS".
Čak sva­ki dru­gi Austri­ja­nac sma­tra da "ovo po­gla­vlje tre­ba za­tvo­ri­ti i o to­me vi­še ne pri­ča­ti". To da se­ća­nja na zlo­či­ne i da­lje tre­ba da bu­du pri­sut­na sma­tra važnim još sa­mo jed­na tre­ći­na, što je za šest od­sto ma­nje ne­go pre de­set go­di­na.
G. ČVO­RO­VIĆ

Izvor: [Novosti]