5 zabavnih činjenica o inteligenciji

Ako ste ubeđeni da je vaš koeficijent inteligencije (IQ) nešto s čim ste rođeni, trebalo bi da malo prelistate stručnu literaturu. Ali u međuvremenu možete da bacite pogled na nekoliko fascinantnih činjenica o inteligenciji koje je izdvojio Stiven Sesi, profesor psihologije na američkom Kornel univerzitetu.

1. Ostanak u školi vas je učinio, ili će vas učiniti pametnijim. Nije u pitanju samo to da se zahvaljujući dovršavanju školovanja raspolaže većim brojem informacija. Naime, zna se da svaki trenutak proveden u školi praktično "podupire" IQ. Prve podatke o tome prikupilo je pre stotinak godina Londonsko ministarstvo prosvete. Poredeći inteligenciju dece rođene u istim porodicama, službenici Ministarstva su otkrili da je ona utoliko niža ukoliko se propusti više godina škole.

Kasnije su istraživači iz Švedske utvrdili da kod onih koji odustanu od formalnog obrazovanja "gubitak" jedne godine u srednjoj školi povlači pad IQ-a za 1,8 jedinica. Interesantna je i jedna američka studija urađena pred završetak rata u Vijetnamu. Pošto se odabir muškaraca slanih u Vijetnam zasnivao se na nekoj vrsti lutrije, stručnjaci su testirali dve grupe - mladiće rođene 9. jula 1951, koji su su bili stimulisani da ostanu u školi jer su prvi pozivani u vojsku, i one rođene 7. jula, koji nisu imali dodatni motiv za nastavak školovanja, budući da su pozivani na kraju. Ispostavilo se da su momci iz prve grupe imali viši koeficijent inteligencije od ovih drugih. Zanimljivo je, takođe, da su dva nezavisna istraživanja pokazala da inteligencija učenika opada u toku letnjeg raspusta.

2. Na vaš IQ je možda uticao datum rođenja. Ukoliko ste išli u obdanište, sasvim je moguće da ste bili žrtva prakse koja se sprovodi u nekim "školicama". I boravak u njima razvija inteligenciju, ali ako ste vi rođeni krajem godine, možda u obdanište niste mogli da krenete sa svojom generacijom, već ste morali da "sačekate" narednu. A to vas je, kako tvrde eksperti, "koštalo" 3,5 IQ jedinica.

3. Istina je da su "knjiška" i "ulična" pamet dve različite stvari. Jedan psiholog s čuvenog Jejla je 1995. dokazao da praktična i analitička inteligencija ne stoje ni u kakvoj vezi. Ali praktična inteligencija, koja se naziva i zdravim razumom, je važan predskazivač nečijeg uspeha u životu. To isto važi i za intelektualne sposobnosti. Naučnici kažu da, čak i kada ne postoji razlika u obrazovanju, osobe s višim IQ-om bolje zarađuju. Teoretski gledano, najuspešniji bi "morali" da budu ljudi koji pored visokog IQ-a imaju i "uličnu" pamet.

Međutim, osim pomenutih, postoje i druge vrste pameti. Danas se mere i prostorna i verbalna inteligencija, a harvardski profesor Hauard Gardner predlaže da se to isto čini s još nekim kategorijama, kao što su interpersonalna, intrapersonalna, lingvistička, motorna i muzička inteligencija.

4. Vi ste verovatno "bistriji" od svog dede. Tačnije rečeno, kada bi vreme moglo da se vrati unazad za nekih 50 godina, više od 90 odsto današnjih ispitanika na testovima inteligencije bi bilo proglašeno genijima. A da je moguć suprotan vremenski pomak, tadašnji ispitanici bi se danas pokazali kao najgori. Ipak, to ne mora da znači da smo mi pametniji od svojih predaka. Mi smo samo uspešniji na testovima jer smo se bolje hranili, duže školovali, imali obrazovanije roditelje, ali i mnoštvo igračaka koje obogaćuju analitičku inteligenciju.

5. Ono što se stavlja u usta može da snizi IQ. To je iznelo na videlo istraživanje koje je obuhvatilo milion njujorških đaka. Kada su oni za ručak prestali da dobijaju hranu koja sadrži konzervanse, boje i veštačke mirise, njihovi rezultati na testovima inteligencije bili su bolji za 14 odsto.
Prevela S. Prokić

Izvor: Glas Javnosti

 

Njemu je tata kupio pemet u Svajcarskoj!

      IQ imao bi relevantnu vrijednost tek kada bi se pouzdano znalo što uopće predstavlja.
      Ako inteligencija predstavlja pamet, tada svakako treba uzeti u obzir sve oblike u kojima se manifestira inteligencija.
      Testovi koji se danas koriste u procjeni nečijeg IQ, ciljani su tek na nekoliko oblika inteligencije.
     Visoki udio daje se geometrijskoj apstrakciji i logici, pa s toga obrazovaniji postižu bolje rezultate.
      Koliko su oni doista inteligentniji od manje obrazovanih, veliko je pitanje.
      Valjda je svakom jasno da znanje i pamet nisu jedno te isto.
      Znanje može usvajati svatko (u okviru svojih mogućnosti) pa je znanje s toga  varijabila, dok je pamet konstanta.
      Imamo je upravo toliko koliko nam je dano i nikakvim vježbama i obrazovanjem ne možemo je uvećati (za razliku od znanja).
      Osobe visokog obrazovanja i široke erudicije doimaju se vrlo pametnima, što ne mora (a može) biti.
      Mišljenja sam da je jedino mjerilo nečije inteligencije (pameti) stvaralačka sposobnost istog.
      Npr: mnogi su završili najviše glazbeno obrazovanje,
     ali tek nekoliko promila od njih u stanju je stvoriti vrijednije djelo.     U testovima IQ, mnogi bi autsajderi bili ispred genijalnih stvaratelja.
     
   
   

Popunjavao sam test:
1,3,5,7 koji je sledeci broj? pa 11!
Onda su zakljucili da sam zaostao u razvoju!

Mislim da je inteligencija precenjena . Uostalom postoje vishe vrsta inteligencije (logichko-matematicka, socijalna, inteligencija pokreta itd ) a na  klasicnom IQ testu se meri samo matematicko - logichka.
Inteligencija je  potencijal za neku korisnu upotrebu a ne i gotova stvar. Uostalom  za uspeh u zhivotu je po mom iskustvu mnogo  potrebniji jak karakter nego inteligencija. Slede prakticni primeri
1) Zamislite da se kladite na  ulichnoj trci 2 automobila. Prvi auto je recimo 
    sportska verzija najnovijeg Mercedesa, a drugi auto je mozda 30%  sporiji
    auto srednje klase, recimo WV Golf 4.  Na koji auto stavljate ulog ?Da se
    radi samo o brzini automobila (metafora inteligencije) bilo bi extra lako..
    obogatili bi ste se za chas Za sigurniju
    opkladu treba znati i vozache (metafora karaktera) tih automobila. Koje
    iskustvo imaju ,da li im "lezhi" ulichna trka, da li poznaju stazu , da li im se
    noga "lepi za gas" i kada to ne treba itd.
Ne znam za Vas ali ja bih se uvek kladio na auto sa boljim vozachem ( naravno, samo u slucaju da razlika u brzini automobila  nije veca od 30%, a to je i razlika u inteligenciji izmedju superinteligentnog i prosechno inteligentnog choveka )

I za kraj da razdvojimo 2 pojma :
Inteligencija - brzina reshavanja IQ testa (zavisi od genetike i uslova zhivota)
Pamet        -  brzina reshavanja REALNE zhivotne situacije (zavisi i od IQ-a  ali
                    mnogo vishe od iskustva,motivacije,hrabrosti- ukratko od 
                    karakternih crta choveka)
Kada se osvrnete iza sebe zar ne primecujete da fakultete prvi zavrshavaju oni koji su realno manje "brzi" od Vas..ali dosta uporniji ? Slichno je i sa ostalim stvarima u zhivotu...

             

Interesantno...

logichko-matematicka rules , u osnovnoj skoli sam stalno isao na takmicenja iz matematike i fizike , nisam voleo uciti , jedva sam imao 4 ,
sada u gimnaziji , iz svih predmeta imam 2 , osim telesnog , informatike , mAT  i fizike
nedaju mi vise od 3 iz mat i fiz , uradim rad za 5 , oni ga posaraju , napisu da je neuredan i sl. a kada odgovaram , daju mi zadatak za 2-3 , i tu ocjenu i dobijem
glupaci jedni , bezbroj puta sam se javljao kada ucenica koja ima 5+ ne zna neki zadatak na tabli ..... trebam ih tuziti
staroj ,koja je profesorica mat , prof, mat  rekla da imam dobru osnovu iz matematike , ali da je saDA  ne ucim dovoljno za vecu ocenu od 3   

Vrati se na pravu temu!!!