Trubač Rendi Breker gost „Nišvila”
Autor: Beta | 13.03.2009. - 05:00

Džez trubač i kompozitor Rendi Breker nastupiće na 26. „Nišvil” džez festivalu, koji će biti održan od 13. do 16. avgusta u Nišu.

Breker je pre mesec dana dobio nagradu „Gremi” u kategoriji „The Best Contemporary Jazz CD” za album „Randy in Brasil” i biće jedan od hedlajnera niškog festivala. Breker je sarađivao sa Džejmsom Tejlorom, Brusom Springstinom, Frenkom Sinatrom, Čarlsom Mingusom, grupom „Blood, Sweat and tears”, Dejvidom Senbornom, Frenkom Zapom i drugim značajnim muzičarima. Sa bratom Majkom, Bili Kobamom i Džonom Aberkrombijem osnivač je preteče džez roka - fusion grupe „Dreams”, a nagrada za album „Randy in Brasil” je ukupno peti „Gremi” u njegovoj karijeri.
Organizatori „Nišvil” festivala su najavili i nastup američkog džez sastava „Mingus Dinasty”, koji je deo kompleksnog projekta u sklopu kojeg deluju još dve postave: „Mingus Big Band” i „Mingus Orchestra”. Sastav „Mingus Dinasty” već petnaestak godina širom sveta prezentuje zaveštanje velikog kontrabasiste i džez kompozitora Čarlsa Mingusa, koji je umro 1979. godine. Mingus projekat izdao je desetak albuma i svi su bili u najužoj nominaciji za nagradu „Gremi”.

Izvor: Blic

Candy Dulfer nastupa na Nišville jazz festivalu    

Predstojeće XXVI izdanje Internacionalnog Nišville jazz festivala koji će se od 13. do 16. avgusta održati na Letnjoj pozornici u niškoj Tvrđavi, ljubiteljima funk muzike sa dosta primesa džeza, nudi pravu poslaticu: holandsku saksofonistkinju Candy Dulfer i njen kompletan bend sa još ponekim specijalnim gostom.
Candy Dulfer je tokom poslednje dve decenije u svetskim razmerama sigurno najistaknutiji instrumentalista lepšeg pola u domenu funk muzike i smooth jazza, ali i potvrda da izuzetno atraktivan izgled itekako ide zajedno sa vrhunskim talentom i kreativnošću. Ćerka je poznatog holandskog jazz saksofoniste Hansa Dulfera, koji joj je, na njeno insistiranje, i dao prve časove na saksofona kada je imala samo šest godina. Pošto je očev tenor bio prevelik za devojčicu tog uzrasta, počela je na sopranu, da bi već koju godinu kasnije prešla na alt saksofon - instrument kojem je ostala verna do danas i na kojem je izgradila reputaciju vrhunskog stiliste. Posle svega nekoliko meseci učenja i članstva u lokalnom brass bendu, izašla je na scenu sa orkestrom svog oca kada je odsvirala i prva sola. Vatreno krštenje u studiju imala je takođe sa očevim orkestrom 1980. godine (kada joj je bilo 11 godina) a već sledeće godine je natupila i na poznatom North Sea jazz Festivalu sa bendom Ladies Horn Section koji je predvodila Rosa King. Upravo je Rosa ohrabrila Candy da i sama postane band leader, pa sa 14 godina osniva svoj sastav Funky Stuff koji ubrzo stiče ogromnu popularnost u Holandiji. Bend je trebalo da nastupi pre Princa na tri koncerta u Holandiji, ali je ovaj u poslednjem trenutku otkazao predgrupu. Legenda kaže da mu je Candy napisala pismo u kojem mu je rekla da je propustio jedinstvenu priliku da vidi curu koja „prži“ na saksofonu. „Mušičavi“ umetnik joj se izvinio i pozvao da mu se pridruži na na sceni u jednom improvizovanom bluzu. Prince, koga su naročito u to vreme zvali i „His Royal Badness“, je bio oduševljen, i pozvao Candy da mu se pridruži u Americi gde mu je ona gostovala kako na koncertima i TV nastupima, tako i na snimanjima albuma i muzike za film, ali i odbila da postane stalni član njegovog benda za predstojeću svetsku turneju, ali je njihova saradnja nastavljena do današnjih dana. Neposredno pred odlazak u Ameriku, Candy je snimala sa Daveom Stuartom iz grupe Euritmics, a njihova kompozicija „Lilly was here“ napravljena za istoimeni film postaje verovatno najpolularnija instrumentalna numera tokom poslednje dve dekade 20. veka, što je bila i odlična uvertira za njen prvi solo album „Saxuality“ koji postaje svetski hit i ulazi u najuži izbor za nagradu Grammy. Usledio je i poziv za saradnju od strane velikog Vana Morisona (kojem je kasnije gostovala i na antologijskom živom albumu „Live in San Francisco“), a te iste 1990. godine svirala je sola u „Money“ i Shine on You Crazy Diamond“sa grupom Pink Floyd na Knebworth festivalu pred 130.000 posetilaca... Na spisku muzičara sa kojima je nastupala i snimala su i Van Morrison, Maceo Parker, Sheila E, Mavis Staples, Beyonce, Pink Floyd, Chaka Khan, David Sanborn, Larry Graham, Marcus Miller, Aretha Franklin, Jimmz Cliff, George Duke, Blondie, Jools Holland, Jammie Cullum, Angie Stone, Tower of Power, The Time, Alan Parson, Fred Wesley, Joey DiFrancesco, Jonathan Butler... Poslednji studijski album „Candy Store“ objavila je pre nepune dve godine a uskoro se očekuje i novi pod nazivom „Funked Up & Chilled Out”, pa se očekuje da nove pesme pesme premijerno predstavi upravo na Nišvilu. Kao headlineri Nišvila do sada su već najavljeni sastav Mingus Dynastz i trubač Randy Brecker.

Izvor: Kontra

Richard Galliano na Nišvilu    

Jedan od učesnika predstojećeg Nišville jazz festivala koji će se od 13. do 16. avgusta održati u niškoj Tvrđavi, biće i kvartet jednog najznačajnijih evropskih džez muzičara druge polovine dvadesetog veka, francuskog akordeoniste (harmonikaša) Rišara Galiana.
Ovaj koncert realizovaće se uz tradicionalnu pomoć Francuskog kulturnog centra. Iole bolje poznavaoci muzike u celini, a ne samo džeza, saglasni su tvrdnjom da se danas “istorija harmonike računa – pre i posle Galijana”, kao i da je ovaj muzičar za evropsku muzičku tradiciju i folklor uradio ono što je njegov mentor Astor Piacola uradio za argentuinski tango. A to je da je evropski, naročito mediteranski folklor, odnosno, plesnu formu pariskih dvorana poznata kao “musette” izdigao na nivo umetničke muzike i izbrisao granice između veoma različitih stilova. Galiano, čiji su preci poreklom Italijani, rođen je 1950. godine u Kanu gde je prve časove harmonike dobio od svog oca. Paralelno sa prvim interesovanjima vezanim za džez (kaže da je notu po notu skidao sola Kliforda Brauna), još kao tinejdžer je, dve godine za redom (1966 i 1967) pobedio na takozvanim Svetskim prvenstvima harmonikaša na kojima je izvodio dela Baha, Čajkovskog, Ravela, Geršvina a 1968. godine osvaja “Predsedničku nagradu” koju je ustanovio Šarl de Gol. Uporedo sa harmonikom usavršavao se i na trombonu a na Akademiji u Nici studirao i kompoziciju. Po prelasku u Pariz radio je kao dirigent, kompozitor i aranžer u orkestru Kloda Nogara. Godine 1983. čuveni argentinski bandeonista i kompozitor Astor Piacola koji je za “Comedie de Francaise”, napisao muziku za “San Letnje noći”, pozvao je Galijana da bude solista na bandoneonu. Bio je to početak prijateljstva koje je trajalo sve do Piacoline smrti 1992. godine. Početkom devedesetih Rišar je u sardnji sa ekipom vrhunskih muzičara (Philip Catherine, Pierre Michelot i Aldo Romano) postavio je osnove svog “new mussete” stila,a 1993. godine uruečena mu je “Django Reinhardt nagrada koju dodeljuje Francuska kademija za džez. Više puta je osvajao prva mesta na godišnjim “Down beat listama” u kategoriji “ostali instrumenti” kako u izboru kritičara, tako i čitalaca. Snimao je i nastupao rađivao sa mnogim evropskim i američkim muzičarima i pevačima različitih žanrova među kojima su Chet Baker, Joe Zawinul, Toots Thielemans, Ron Carter, Michel Petrucciani, Jan Garbarek,George Mraz, Al Foster, Juliette Greco, Charles Aznavour, Pierre Michelot, Ron Carter, Chet Baker, Enrico Rava, Martial Solal, Miroslav Vitous, Trilok Gurtu, Michel Portal, Eddy Louiss, Bireli Lagrene, Eddy Louis, Charlie Haden, Michel Portal, Bobby McFerrin....

Izvor: Kontra

Bogami, bice lepo i ove godine 

Osnivač grupe Weather Report na Nišvilu    

Internacionalni kvintet Miroslava Vitousa, jednog od najznačajnih džez kontrabasista, kompozitora, aranžera i pedagoga druge polovine dvadesetog veka i jednog od osnivača legendarne grupe “Weather report”, nastupiće na predstojećem Nišville jazz festivalu koji će se od 13. do 16. avgusta održati u niškoj Tvrđavi.
Dogovoreno je da Vitous tokom Nišvilla održi i workshop za kontrabasiste. Činjenica da je Vitous jedno od najvećih imena džeza svoje generacije, dodatno dobija na težini kada se uzme u obzir to da je rođen u (nekadašnjoj) Čehohoslovačkoj, odnosno, iza tadašanje “gvozdene zavese”. Posle učenja violine i klavira, sa 14 godina se opredeljuje za kontrabas koji je diplomirao na na čuvenom Konzervatorijumu u Pragu. Još u to vreme paralaleno je svirao džez u diksilend bendovima i u grupi sa svojim bratom Alanom i Janom Hamerom, kasnije članom Mahavisnu Orchestra Johna McLoughlina. Osvajanje prvre nagrade na internacionalnom konkursu u Beču omogućilo mu je da 1967. godine upiše prestižnu Berkli džez akademiju u SAD, i da se veoma brzo i navelika vrata uključi u džez scenu kolevke ove muzike. Kakve reference je imao još tada, svedoči i spisak muzičara sa kojima je nastupao već tokom svojih prvih godina u SAD : Art Farmer, Freddie Hubbard, Bob Brookmeyer, Stan Getz, Herbie Mann, Miles Davis, Chick Corea, Cannonball Adderley... Neposredno posle “manifesta džez roka” Milesa Davisa, Vitous, njegov evropski ”komšija” austrijski pijanista Joe Zawinul , saksofonista Wayne Shorter i perkusionisti Airto Moirera i Alphonse Mouzon, 1971. godine osnivaju jedan od najznačajnijih fusion sastava “Weather Repoprt” sa kojim Vitous snima prva dva albuma (“Weather Report” i “I Sing the Body Electric”). Posle toga Vitous se okrenuo još kompleksnijim projektima koji su često uključivali i njegove aranžmane za simfonijski orkestar, kao i korišćenje semplova. Jack DeJohnette, John McLaughlin, Roy Haynes, Jan Garbarek, John Surman, Kenny Kirkland, Jon Christensen (...) samo su neka od najznačajnijih imena džeza sa kojima je Vitous nastupao i snimao u nastavku karijere. Još 1979. godine Vitous je izabran za šefa Džez odseka New England Konzervatorijuma u Bostonu, gde i danas predaje. Osim ovih muzičkih referenci, manje je poznata činjenica da je Miroslav Vitous svojevremeno bio i izuzetan sportista - preciznije, plivač slobodnim stilom, pa je čak 1972. godine (kada je imao 24 godine) bio član plivačke ekipe na Olimpijadi u Minhenu.

Izvor: Kontra

Treće veče festivala „Nišvil”
Šou princeze džeza Grejs Keli
Autor: V. Torović | Foto:K.Kamenov | 17.08.2009. - 05:00


Zvezda treće večeri na Džez festivalu „Nišvil” na Tvrđavi u Nišu svakako je bila sedamnaestogodišnja saksofonistkinja Grejs Keli iz Amerike. Ova devojka nije princeza od Monaka, ali je sigurno princeza džeza. Posetioci su oduševljeno slušali ovu mladu muzičarku koja je u svojoj karijeri već svirala sa velikanima džeza poput Fila Vudsa, Frenk Morgana, Rendija Brekera…

Za mnoge svetske poznavaoce džeza mlada Grejs Keli predstavlja budućnost ove muzike.
- Počela sam da sviram saksofon u 10. godini. Zavolela sam džez kad su me majka i očuh odveli u jedan čuveni džez klub u Njujorku. Srećna sam i blagoslovena što mogu da sviram, da putujem, da sarađujem sa velikim muzičarima. Vuds ima 81 godinu, ali mi smo sjajno sarađivali. Poklonio mi je kačket, što je za mene bila velika čast. Prvi put sam u Srbiji i Nišu. Oduševilo me je to što su svi pozitivno i prijateljski raspoloženi. Odlična energija vlada u ovom gradu i na „ Nišvilu”. Hrana je zadivljujuće dobra - priča Grejs Keli.
 
Ljubitelji džeza imali su preksinoć i nesvakidašnju priliku da čuju Ričarda Galiana i njegovo sviranje na harmonici. Ovaj virtuoz pokazao je da se s pravom, što se tiče harmonike u džezu, vreme računa pre i posle Galiana.
Na završnoj večeri „Nišvila” kao poseban šlag na torti nastupio je britanski sastav „Inkognito”. Osnivači esid džeza svirali su na Tvrđavi i 2006. godine, a pozvani su opet jer su to hteli posetioci ovog festivala. Posebnu čar završnici dao je i nastup legendarnog Rendija Brekera, „Big benda” sofijskog radija i Vasila Petrova.

Izvor: Blic