Sekretarica, koja je 34 godine radila kod istog poslodavca, pojela je zemičku i pljeskavicu - i zaradila otkaz. Četrdesetšestogodišnja žena vozač gradskog autobusa je izlašla iz stanice da bi uzela žabu koju je primetila na putu i dobila otkaz. Jedna radnica u samoposluzi je uzela iz rafa higijenske uloške od 59 centi - i opet su usledile iste mere. Barbara E. je prisvojila dva zaboravljena bona od vraćenih plastičnih flaša, u vrednosti od 82 i 48 centi i zaradila otkaz

Šta je zajedničko između pljeskavice, žabe, 1,30 evra i higijenskih uložaka - pitanje je na koje u Nemačkoj, izgleda, postoji jedan odgovor - otkaz, odnosno, gubitak posla, veoma težak udarac, naročito, kada je reč o ljudima srednjih godina, koji su svoj hleb zarađivali u ovom vremenu finansijske i privredne krize.

Slučaj ''pljeskavica'' se, do duše, malo iskomplikovao, pošto je poslodavac priznao da je otpuštanje ''prejaka mera'', ali je cela priča, čija se radnja dešava u Dortmundu, u najmnogoljudnijoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji u kojoj živi više od 18 miliona ljudi, izazvala reagovanje nemačke javnosti i ostala zabeležena u skoro svim medijima.

Jedna sekretarica, koja je 34 godine radila u Dortmundu kod istog poslodavca, pojela je, naime, zemičku i pljeskavicu - i zaradila otkaz.

Problem je bio u tome što pljeskavica i dve polovine zemičke, koliko je ova sekretarica, stara blizu 60 godina pojela, nisu bile namenjene njoj, već poslovnim gostima, odnosno, bile su deo zakuske sa šefovog bifea i to je toliko razljutilo njenog poslodavca, odnosno, narušilo poverenje između njih - da je morao da joj da otkaz.

Slučaj je stigao i do Suda rada, gde je čak sudija rekla da se tu ''ne radi o klasičnom slučaju krađe'' i predožila da joj se izrekne opomena.

Cela priča oko Magdalene H. kako se zove sekretarica koja je pojela pljeskavicu, izazvao je i rekacije čitalaca u štampi, a mnogi od njih kažu da je to dobra prilika da se stariji radnici ''skolne'' i to na jeftin način i tako se ''ušpara'' isplata novca za poravnanje, a neki, opet, misle da je ona, možda, uradila nešto drugo, pa je ovo izgovor za otkaz.

To, međutim, nije jedini slučaj neobičnih otkaza.

Ovog avgusta je jedna žaba odigrala važnu ulogu u gubitku posla. Jedna 46-godišnja žena iz Regenzburga, vozač gradskog autobusa je, kad je izlazila iz stanice, pod jakim svetlima, primetila žabu, zaustavila autobus i uzela životinjicu sa sobom. Onda se jedan putnik žalio zbog kašnjenja i slučaj je postao medijska vest.

U Remšajdu, takođe u Severnoj Rajni Vestfaliji, jedna radnica je uzela iz rafa higijenske uloške od 59 centi - i opet su usledile iste mere, ali jedna od najpoznatijih priča je slučaj Barbare E. (50), žene umornog, bucmastog lica i pomalo tužnog i pitomog pogleda, s frizurom, tipičnom za sredovečne osobe koje žive daleko od salona lepote.

Barbara je preko noći postala najpoznatija nemačka kasirka, a njena sudbina je uzburkala domaću javnost, a ni političari nisu ostali mirne duše.

Barbara je, posle 30 godina vernog i krvavog rada u lancu samoposluga Kajzer's u februaru dobila trenutni otkaz i to zbog 1,30 evra!

''To je varvarska presuda asocijalnog kvaliteta'', bio je neuobičajno oštar bivši potpredsednik nemačkog Bundestaga (donji dom parlamenta) Volfgang Tirze iz Socijaldemokratske partije. Povodom presude berlinskog Suda za radne odnose kojom je potvrđen Barbarin otkaz, odnosno, presuđeno u korist njenog poslodavca.

U slučaju ''Barbare E.'' po strani nisu ostali ni ''obični, mali ljudi'' koji u, velikoj meri smatraju da je presuda berlinskog suda bila nepravdena i drakonska i da je ovu ženu, samohranu majku troje, već odrasle dece, danas još jednog među više od 3,5 miliona nezaposlenih, bacila u siromaštvo.

A, šta je Barbara uradila?

Ona, do duše, tvrdi da nije ništa, što bi se kosilo s pravilima, redom, moralom i zakonom, a sud, pozivajući se na izjave svedoka, njenih koleginica, kaže, opet, da jeste i to jednu od najopasnijih stvari - narušila poslovno poverenje.

Barbara je, kako je optužena, krajem januara lane prisvojila dva bona od vraćenih plastičnih flaša, u vrednosti od 82 i 48 centi, koje je neka mušterija izgubila ili zaboravila i, zatim tim istim bonovima u istoj samoposluzi, platila nešto.

U Nemačkoj je, naime, uobičajeno da se, radi zaštite okoline, plasitične flaše od vode, sokova i drugih napitaka ne bacaju u đubre, već se na njih plaća kaucija.

Većina Nemaca zatim vraća te flaše u prodavnice, što je skoro uvek automatizovan proces, pri čemu, besprekorni automat za svaku ''pojedenu'' flašu, ''otkuca'' oko dvadesetak centi, koje se, onda, kao papir od vrednosti, mogu iskoristiti za kupovinu, najčešće u istoj prodavnici

Barbara, koja je kod Kajzer's-a, kako piše nemačka štampa, zarađivala mesečno 1.700 evra bruto je, kao i ostali radnici, smela, naime, da koristi samo one bonove koje je nadležna osoba u firmi potpisala i tako se personal, zapravo, razlikovao od mušterija, odnosno, sprečavale eventualne kalkulacije.

''Ne mogu da priznam ono što nisam učinila'', rekla je Barbara i, slično, kao i druge žene, najavila da će se za svoja prava boriti i to pred Saveznim ustavnim sudom, a ako treba i pred Evropskim sudom za ljudska prava.

I, naravno, kao i u svakoj priči - postoje oni koji su za i oni koji su protiv.

Izvor: MTS-Mondo