SUTRA 17. GODIŠNJICA DEVETOMARTOVSKOG PROTESTA


BEOGRAD , 8. marta (Tanjug) - Sutra se navršava 17. godišnjica od prvih masovnih demonstracija opozicije u novijoj srpskoj istoriji, održanih u organizaciji Srpskog pokreta obnove (SPO) i njegovog lidera Vuka Draškovića.

Demonstracije u Beogradu 9. marta 1991. su bile uperene protiv tadašnje državne vlasti i "medijskog mraka" oličenog u državnoj televiziji, koju su učesnici protesta nazivali "TV Bastiljom".

Tog dana na ulice Beograda su, prvi put posle Drugog svetskog rata, sa borbenom namenom izvezeni i tenkovi, a odluku je donelo tadašnje Predsedništvo SFRJ.

Policija je u nameri da razbije demonstracije posegnula za suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima, što je dovelo do sukoba sa građanima, ali i širenja demonstracija na širi centar grada.

Vlast je prethodno zabranila u skladu sa zakonom prijavljen protestni skup, a na dan protesta, 9. marta, angažovala je policiju, u čijem sukobu sa demonstrantima su u centru Beograda poginuli učenik Branivoje Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).

Protestu su se na poziv SPO priključile sve opozicione partije, sa zahtevom da tadašnje rukovodstvo državne televizije i jedan broj njenih urednika podnesu ostavke.

Procenjuje se da je u demonstracijama učestvovalo oko 100.000 ljudi.

Policija je od ranih jutarnjih sati blokirala gotovo sve prilaze Beogradu kako bi sprečila dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti Srbije.

Prva žrtva demonstracija bio je policajac Kosovović. On je poginuo oko 15,30 časova u Masarikovoj ulici kod "Beograđanke", kad je pokušao da preskoči zid terase, bežeći od demonstranata, nezgodno se odrazio i pao sa visine od pet metara, udarivši glavom o trotoar.

Maturant Branivoje Milinović preminuo je oko 16 časova u Urgentnom centru u Beogradu. On je smrtno ranjen kada je oko 15 časova grupa od oko 50 policajaca stacioniranih na uglu ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša potegla automatsko oružje i pucala rafalnim i pojedinačnim hicima prema demonstrantima koji su se nalazili kod hotela "London".

U sukobima demonstranata i policije je povređeno 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana - a uhapšeno je 158 ljudi.

Lider SPO Vuk Drašković uhapšen je u noći posle demonstracija, što je izazvalo novi talas nezadovoljstva. Te večeri iz Studentskog grada na ulice grada su izašli studenti koje je policija suzavcem i palicama "dočekala" na Brankovom mostu.

Protesti studenata i građana trajali su u centru Beograda do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a rukovodioci državne televizije i tadašnji ministar policije Radmilo Bogdanović podneli ostavke, koje je prihvatila Skupština Srbije.

Analitičari političkih zbivanja u Srbiji ocenili su da su dometi 9. marta bili ograničeni pre svega zato što srpska opozicija tada još nije bila spremna na radikalizaciju svojih zahteva i političke scene.

Drašković je kasnije ocenio da su svi kasniji protesti u Srbiji praktično bili nastavak 9. marta.

Tadašnji lider Demokratske stranke i bivši premijer Zoran Djinđić je 1997. godine, povodom godišnjice demonstracija, rekao da je "9. mart" bio temelj pobede opozicije na lokalnim izborima u Srbiji 1996. godine.

Simbol tih demonstracija je fotografija članice SPO-a Dragane Srdić-Milojević, koja je obišla svet, a na kojoj ona sa simbolično podignuta tri prsta "prkosi" vodenom topu.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tako je sve pocelo...To je bio pocetak kraja vladavine jednoumlja.

Jedno jednoumlje... zamenjeno drugim...

tri prsta

Ta fotografija nalazi se u Muzeju Primenjenih umetnosti i zasticena je zakonom kao "kulturno dobro" ... pitam se sta vi mislite o tome 

da...situacija u zemlji je vapela za nekim promenama koje se ni posle 17 godina nisu dogodile....
i sta sad?da u ovako osiromasenoj Srbiji neki novi SPO i neka nova opozicija pokrece novi talas demonstracija u znak nezadovoljstva jednostavno nema smisla....
to sto se desilo tada je jednostavno pokazatelj da je narod Srbije jos pre 17 godina zeleo promenu,zeleo neku slobodu,zeleo da zivi normalnim zivotom,a niko od politicara nije zeleo da pomogne narodu,nego samo da se docepa vlasti...17 godina kasnije SPO je jos uvek opozicija,demagozi organizuju demonstracije koje zavrsavaju kao pohodi na izloge i prodavnice,jedan od najvecih stubova nase kulture i istorije nam je oduzet,narod je i dalje zeljan promene i slobode,a politicari vlasti...Balkan...bice nade za nas kad uz narod stane vojska,policija,prosveta,medicina,kada kroz BGD prodje milion i po ljudi u nameri da promeni nesto,kada najveca steta za vreme demonstracija bude smece na ulicama...koliko god to ne izgledalo tako - nas narod nikad nista nije uspeo da ostvari demonstracijama...a sve ostvareno je delovalo lepo samo na pocetku,da bi svi shvatili da je u pitanju isto sr*nje samo upakovano u drugaciji papir....

Che je bio bolji

То је био дан за сећање! 
Нагутах се сузавца ко будала!
Друга са којим сам кренула, изгубила сам у гужви.
Дођем кући, родитељи избезумљени од страха.
Од тог дана више не идем у гомилу.

kazu, vreme chini svoje, a mozda i nije vreme nego ljudi i vetar koji menja pravac..

Ko bi reko da je vec 17 god proslo...

Che je bio obična komunjara 
 Srce me boli što sotonu nismo skinuli 9.marta 91