150 godina od rođenja Mihaila Pupina   



Zivotni putevi velikih naucnika najpouzdanije su zvezde vodilje duhovima zeljnim saznanja i ogledanja u nauci. Iz kratke price o Mihajlu Pupinu, idvorskom seljacetu koje je dostiglo slavu svetskog naucnika, naucicemo da je "vila s carobnim stapicem" koja je u stanju da od seljaceta napravi naucnika — u stvari samo rad i borba s teskocama. Bez njih nema uspeha u bilo kakvom naucnom pregnucu.

U pitomom i siromasnom seocetu, nedaleko od Panceva — Idvoru, kao jedno od desetoro dece uglednog domacina Koste, rodio se 9. oktobra 1854. godine Mihajlo Pupin. Kao skoro sva deca idvorska rodio se u kuci nepismenih roditelja, da bi s brojnom decom odrastao na pasnjacima kraj Tamisa, slusajuci price iz davnina, kao i treperave zvuke pastirske frule...

Ziveci u vreme vladavine Austrougarskog carstva, mali Pupin je prvo ucio u srpskoj osnovnoj skoli u Idvoru, a zatim u nemackoj skoli u Perlezu, posle cega je presao u Gradjansku skolu i Realku u Pancevu. U jesen 1872. Pupin odlazi u Prag na dalje skolovanje, gde postaje svedok zestokih okrsaja slovenske i germanske omladine. Iz Praga je zeleo da se vrati u Idvor — majci i ocu i drugovima na poljima. Ali majka i sestra nisu hteli da cuju za to. Mislile su da bi njegov ostanak u Idvoru bio ravan porazu. I Pupin tada donosi odluku da krene za Ameriku. To je bilo u jesen 1873. Tada jos nije napunio dvadeset godina. Prodajuci sve sto je imao, on kupuje kartu za brod i, takoreci, bez prebijene pare u dzepu krece na put. Iz parobroda "Vestfalija" iskrcao se u Novi svet 26. marta 1874. godine.

Pupin je prvih pet godina po dolasku u Sjedinjene Drzave tesko ziveo — radio je kao fizicki radnik i istovremeno ucio vecernju skolu. Kada je postao pomocni sluzbenik, polozio je prijemni ispit na Kolumbija koledzu, u Njujorku. Kao odlican ucenik bio oslobodjen placanja skolarine i na kraju prve godine dobio je cak dve novcane nagrade. Po zavrsetku skolovanja 1883. stekao je diplomu prvog akademskog stepena i kao odlican student dobio Tindalovu stipendiju za studije matematike i fizike na cuvenom Kembridz univerzitetu, u Engleskoj. Uspesno okoncavsi ove studije, zeljan novih znanja odlazi u Berlin gde stice doktorat iz fizicke-hemije kod jednog od najvecih naucnika 19. veka Hermana fon Helmholca. Ispekavsi "zanat" tokom osmogodisnjih studija u najjacim visokim skolama sveta, Pupin se 1889. vraca u Ameriku i zapocinje izvanrednu karijeru predavaca i naucnika na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku.


Na Kolumbiji Pupin brzo napreduje, postaje redovni profesor matematicke fizike 1892, a zatim i sef katedre fizike. Pod njegovih rukovodstvo uce i rade buduci Nobelovci. Pomenimo samo najpoznatije: Milikena i Langmira. Cuveni americki fizicar Isidor Rabi, profesor Kolumbije i dobitnik Nobelove nagrade, ovako je opisao osecaj mnogih Pupinovih studenata: "Kada bi Pupin napustao prostoriju osecali smo kao da nestaje svetlost". Pupin je zasluzan za nesluceni razvoj fizike na Univerzitetu. Zbog toga je u znak zahvalnosti Kolumbija ogromnom novopodignutom zdanju dala ime "Pupinove fizicke laboratorije". Kroz "Pupinove laboratorije" proslo je vise od 20 Nobelovaca iz prirodnih nauka od ukupno oko 50 koliko ih je Kolumbija do danas dala.

Pupin je u Americi patentirao 24 pronalaska. Prvi je iz 1894, a poslednji je dobijen 1923. godine. Oni su, u glavnom, iz telefonije, telegrafije i radio tehnike. Svetsku slavu i znacajan imetak stekao je pronalaskom tzv. Pupinovih kalemova — postupka koji je omogucio zicani prenos elektricnih signala u telefoniji na velike daljine, sto pre njegovog otkrica nije bilo izvodljivo. Taj postupak po Pupinu dobio je ime "pupinizacija".

A evo kako je on dosao do tog izuma. Opis nalazimo u Pupinovom autobiografskom delu: "Sa pasnjaka do naucenjaka", za koje je dobio Pulicerovu nagradu za knjizevnost za 1924. godinu.

"U leto 1894. godine sa suprugom boravio sam u Svajcarskoj gde sam pripremao predavanje iz matematicke teorije zvuka. Ovaj problem sam prvi put video pre deset godina (1884. godine – prim. V.A.) u Lagranzovoj cuvenoj raspravi. Problem je bio hipotetican i odnosio se na zamisljeni, a ne na stvarni fizicki slucaj.
Ukratko: zica bez tezine razapne se kao zica na violini izmedju dve cvrste tacke, a na jednakim razmacima uzduz ove zice privezu su jednake tezine, na primer — sacma pticara. Problem je u tome kako ce ova zica, opterecena teretima, trepereti ako je nesto pokrene. Lagranz je nasao lepo resenje za ovaj istorijski problem — i to resenje obelezava pocetak jedne epohe u istoriji teorijske fizike. Ovaj Lagranzov rad omogucio mu je da izvede matematicku analizu treperenja violinske zice, jednog od najtezih problema 18. veka...".

I sta je Pupin tada uradio?

"Pokusao sam da nadjem resenje jednog opstijeg, manje hipoteticnog oblika ovog problema. Zato sam uzeo da i sama zica ima tezinu, i da se i ona, kao i mali tereti koji su za nju privezani, krece kroz rastegljivu sredinu. Na ovaj nacin sam nasao najopstije matematicko resenje ovog uopstenog problema — i ono je bilo tacno onakvo kakvo sam ocekivao da ce biti. A sada, da objasnim svoj pronalazak do koga sam dosao prvi put u setnji kroz klance Furka u Svajcarskoj, u leto 1894.

Treperenje elektriciteta na jednom kraju duge zice siri se uzduz zice gotovo na isti nacin kao vibraciono kretanje uzeta ili zice od jednog kraja do drugog. Ovo sirenje elektricnog kretanja od jednog kraja duge provodne zice do njenog drugog kraja prvi je istrazivao profesor lord Kelvin sa Univerziteta u Glazgovu 1855. On je resio problem za elektricnu signalizaciju podmorskim kablom, a tri godine kasnije resio ga je Kirhof, jedan od mojih ucitelja u Berlinu, za telegrafsku signalizaciju preko zemaljskih linija razapetih preko stubova...".

Mi znamo da se zvuk prostire kroz tecnost ili kroz cvrsto telo znatno bolje nego kroz vazduh. Ali, pustimo Pupina da to objasni.

"To je s toga sto teska nestisljiva tela: voda, metal — imaju nesravnjivo vecu kineticku i elasticnu reakciju nego vazduh. Zato ona bolje prenose zvuk. Interesantno je da su se, kada sam ja bio decak, pomocnici pastira u Idvoru time mnogo koristili pri davanju signala kroz zemlju. Polazeci sada po slicnosti sa kretanja materije na kretanje elektriciteta, mozemo, govoreci slikovito, tvrditi da ce se treperenje elektriciteta prenositi sa jednog kraja provodne zice do drugog tim bolje sto je taj provodnik tezi i manje stisljiv...".

Na kraju, o svom najznacajnijem pronalasku Pupin pise:
"Sta nam kaze sve ovo sto sam malopre rekao ako se primeni na elektricno kretanje u zici? Kaze nam ovo: - stavite indukcioni kalem u telefonsku liniju, odvojeno, na takve razmake da za sva elektricna treperenja koja treba da se prenesu bude po nekoliko kalema po talasnoj duzini. U telefonskom prenosenju govora to znaci po jedan kalem na svake cetiri ili pet milje na zicama kroz vazduh, i po jedan kalem, otprilike, na jednu ili dve milje u telefonskom kablu. … Ta zica dobro prenosi prema malopre opisanom opstem fizickom zakonu. Da to prikazemo pomocu mehanicke analogije.

Mozemo reci da ce lako svileno uze, zategnuto izmedju dve ucvrscene tacke, koje na sebi na jednako udaljenim tackama ima tesku sacmu pticara, delovati kao tesko jednoliko uze za sva treperenja cija talasna duzina obuhvata nekoliko razmaka izmedju zrna sacme, i prenece ova kretanja od jednog kraja uzeta do drugog bolje nego kad sacma ne bi bila tu... Eto, to je jednostavni eksperiment koji sam imao u glavi pesaceci po serpentinama u Svajcarskoj 1894. Godine".

Ovo veliko Pupinovo otkrice omogucilo je razvoj telefonije i telegrafije sirom sveta. Tako je zahvaljujuci Pupinovim kalemima pre samo 20 godina telefonska linija na potezu Boston – Njujorjk – Vasington, duga oko 800 kilometara, predstavljala najduzu liniju na svetu. Sad vec postoje nova neelektricna resenja komuniciranja putem optickih vlakana i drugo. Pa ipak, na "nebu" komunikacija Pupinova zvezda jos ce dugo sijati.

Vrlo brzo posle Rentgenovog saopstenja o otkricu X-zraka decembra 1895. u Nemackoj, Mihajlo Pupin medju prvima u Sjedinjenim Drzavama pravi rentgensku cev i izvodi oglede s njom. On je na molbu jednog americkog hirurga snimio saku coveka ustreljenu sacmom. To je bila prva rentgenska fotografija nacinjena u Americi. Ali nije sve ostalo na tome. Pupin brzo uvidja da tada postojeca tehnika zahteva vrlo duge ekspozicije, izlaganja X-zracima. On nalazi resenje ovog problema. Februara 1896. otkriva brzu metodu za dobijanje fotografija sa X-zracima. Zadivljujuce jednostavna je ta njegova ideja. On izmedju tela, objekta koji je podvrgnut rentgenskom snimanju i fotografskog filma umece fluorescentni ekran. Iks-zraci koji su prosli kroz objekt sada pogadjaju fluorescentni ekran i on fluorescira, tj. dalje obilje svetlosti koja eksponira film. Ovo je skratilo vreme rentgenskog snimanja i izlaganja X-racenju sa jednog casa na nekoliko sekundi! Pomenuta Pupinova metoda jos uvek se nalazi u upotrebi.

Pupin je stekao velika svetska priznanja od strane nacionalnih akademija, ucenih drustava, univerziteta i strukovnih saveza. Dobitnik je Kresonove, Fricove, Edisonove i mnogih drugih medalja. Bio je predsednik Njujorske akademije nauka, Radio instituta Amerike, Americkog instituta elektroinzenjera, cuvene AAAS (Americke asocijacije za unapredjivanje nauke) itd. Tesko je naci Srbina sa tolikim odlicjima!

Za razliku od Nikole Tesle, Pupin je znao da se uklopi u americko drustvo. Na vreme je shvatio kako se bez novca u Americi ugled i polozaj ne mogu steci. Zato nije sticao samo naucnu slavu, vec i bogatstvo i tako osvajao polozaj u visokom drustvu. Bio je cak prijatelj i americkog predsednika Vudrofa Vilsona. To mu je omogucilo da kao savetnik u srpskoj delegaciji na mirovnim pregovorima (po zavrsetku Prvog svetskog rata) 1919. godine u Parizu isposluje povoljna teritorijalna resenja za buducu Jugoslaviju. Ne treba zaboraviti i njegov predani rad na prikupljanju dobrovoljaca iz Novog sveta za odbranu Srbije u Prvom svetskom ratu. Mihajlo Pupin je bio veliki patriota i dobrotvor srpstva. On kod nas jos nije dovoljno dobro izucen. Mozda ce iskorak u tom pravcu predstavljati proslava 150-godisnjice Pupinovog rodjenja koja ce zapoceti 9. oktobra u njegovom rodnom Idvoru.


SLAVA I NOVAC

Pupinu je "kalem" doneo i slavu i novac. On je omogucio da se telefonski razgovori obavljaju na prakticno neogranicenim rastojanjima, umesto ranijih 30 km! Odmah posto je 1890. dobio odgovarajuce patente, Pupin je prodao svoja americka prava Americkoj telefonskoj i telegrafskoj kompaniji za tada ogromnu sumu od 455.000 dolara. Evropska prava na pronalazak isplatila mu je nemacka firma Simens-Halske. I Marconi Co. imala je sta da plati nasem Pupinu. Da je Tesla tako postupio sa Vestinghauzom bio bi najbogatiji covek svog vremena.


IKS ZRACI

Malo ko zna za velika naucna dostignuca Mihajla Pupina u oblasti X-zracenja. Pored uvodjenja u rentgen aparate fluorescentnog "ekrana ", kojim su spaseni mnogi ljudi od preteranog ozracavanja, Pupin je vec 6. aprila 1896. pronasao sekundarno X-zracenje. Ono se ne razvija samo iz fluorescentnih ekrana, vec iz svih materijala za koje pobudno X-zracenje raspolaze dovoljnom energijom. Tek u novije vreme sekundarno X-zracenje, zahvaljujuci X-spektrometrima i litijum-silicijumskim detektorima steklo je izvanrednu primenu u nauci i tehnici. Jedna od njih je u kriminologiji.

Vladimir Ajdačić

amazing