Otkrivena voda na Zemljinom satelitu
Baza na Mesecu za dve decenije
Autor: CDC/MA | 26.09.2009. - 08:08


Čak tri svemirske sonde potvrdile su ono što se dugo priželjkivalo: na Mesecu ima vode, i to ne samo na pojedinim mestima već svuda. Naučnici kažu da će ovo senzacionalno otkriće doneti revoluciju u lunarnim istraživanjima i najavljuju osnivanje baze na Zemljinom satelitu već za dvadesetak godina.

Decenijama se verovalo da se voda, ukoliko je uopšte ima na Mesecu, nalazi samo na polovima, duboko u mračnim kraterima do kojih ne dopiru Sunčevi zraci. Podaci do kojih su došle tri svemirske sonde potvrđuju da i direktno na površini Zemljinog satelita postoje jedinjenja kiseonika i vodonika - u obliku hidroksila, ali i u obliku vode. Tu tezu potkrepljuju i poslednja otkrića indijske sonde „Čandrajan 1“. Ovo otkriće bi umnogome moglo da olakša planiranje izgradnje svemirskih stanica sa posadom na Mesecu.
Određeni znaci već izvesno ukazuju na postojanje vode na Mesecu. Posada svemirske letelice „Apolo“ još je pre 40 godina donela uzorke kamena sa Zemljinog satelita. Na njima je dokazano prisustvo vode, ali naučnici su to objašnjavali naknadnim „zagađenjem“.
„Pošto kontejneri u kojima smo čuvali uzorke nisu bili dobro zaptiveni, zaključili smo da voda koju smo pronašli potiče od kontaminacije vazduhom na Zemlji“, kaže Lari Tejlor sa Univerziteta Tenesi u Noksvilu.
Tim naučnika okupljenih oko Larija Tejlora i Karlija Pitersa sa Univerziteta „Braun“ na Rod Ajlendu proučavao je snimke indijske svemirske sonde „Čandrajan 1“, koja je krajem prošle godine lansirana u Mesečevu orbitu. Pomoću specijalnog softvera naučnici su analizirali talasnu dužinu Sunčeve svetlosti koja se odbija o površinu Meseca. Na osnovu takozvane refleksione spektrometrije mogu da se izvedu zaključci o sastavu površinskog sloja tla. Svetlosni spektar jasno govori u prilog postojanja jedinjenja vodonika i kiseonika na Mesecu - hidroksila ili vode.

Stanica na južnom mesečevom polu
Naučnici predlažu izgradnju svemirske stanica na južnom polu Zemljinog satelita i očekuju da će sonda LCROSS, koja 9. oktobra brzinom od 9.000 kilometara na čas treba da se zabode u krater Kabeus A nedaleko od Mesečevog južnog pola, definitivno razjasni situaciju. Analizom oblaka prašine koji će se tom prilikom podići moglo bi da se utvrdi da li u krateru ima zamrznute vode.

Izvor: Blic

Svi na Mesec