POREMEĆAJI U ISHRANI

Poremećaj u hranjenju najčešće nastaje kao posledica držanja restriktivnih dijeta i to kod osoba koje su emocionalno i psihički osetljive, odnosno onih koje rade na samouništenju sopstvenog zdravlja, praktikujući držanje nepravilnih dijeta, uzimanjem neproverenih dijetetskih preparata i određivanjem sopstvene idealne težine koja je najčešće ispod adekvatne.

Zadatak nabavljača i proizvođača hrane, zdravstvenih centara i nutricionista je da upoznaju zdravstvene radnike i zakonodavne ljude o opasnostima koje donosi upotreba nepravilnih dijeta i dijetetskih preparata nepoznatog porekla, o standardnim načinima izračunavanja idealne telesne težine i pravilnim metodama gubljenja težine.

Dijetetičari, takođe, imaju zadatak da obaveštavaju o riziku po zdravlje kada je u pitanju nepravilnost u ishrani.

Poremećaj u ishrani je širok pojam koji obuhvata stanje od kompulsivnog prejedanja do anoreksije (Anorexia nervosa). Takav poremećaj je najčešće posledica nekog drugog problema, ali zahteva tretman nutricioniste.

Mlađe osobe koje pate od nekog tipa poremećaja ishrane, najčešće privlače pažnju odraslih.

Neki rani znakovi poremećaja u ishrani:

§         Uzimanje malih porcija ili odbijanje hrane.
§         Nagli gubici u težini bez nekog posebnog razloga.
§         Jak strah od dobijanja na težini.
§         Učestalo vežbanje.
§         Jedenje u tajnosti.
§         Napuštanje stola odmah posle jela i odlazak u kupatilo.
§         Velika kolebanja u težini.
§         Gubitak menstruacije
§         Zavisnost od laksativa, diuretika ili dijetetskih pilula (pilula za mršavljenje).

 

Anorexia nervosa je poremećaj u kome dijeta i opsednutost vitkom linijom mogu dovesti do ekstremnog gubitka telesne težine, preko 20 % i konsekventno do smrti pri čemu je slika o sebi izmenjena.

Bulimia nervosa je poremećaj koji se manifestuje čestim epizodama prejedanja (4000 cal i više za obrok) i to najmanje dva puta nedeljno u poslednja tri meseca, praćene provociranim povraćanjem ili uzimanjem sredstava za čišćenje uz intezivan osećaj krivice i stida.

Binge eating je poremećaj nekontrolisanog uzimanja velikih količina hrane (preko 2500 cal za obrok) hrane, često u tajnosti, bez izazivanja povraćanja.

Uzroci ovih poremećaja su multifaktorijalni:

-         genetski /smatra se da kod nekih osoba postoji nasledna predispozicija za nastanak ovih poremećaja. To mogu biti biohemijske abnormalnosti (nivo hormona i neurotransmitera). Kod osoba sa ovim poremećajem nađene su promene, ali se ne zna pouzdano da li su one uzrok ili poledica već nastalog poremećaja.
-         uticaj porodice

Anoreksija: prezaštićeno ili zapostavljeno dete koje želi da ispolji svoja osećanja, strah od razvoda roditelja (skretanje pažnje na sebe), ne želi da odraste - potreba da i dalje bude zaštićen, osećaj beskorisnosti-vlasništvo roditelja, mogućnost da sami odlučuju bar o nečemu (o svom izgledu), česti psihijatrijski problemi u porodici (kod ove dece su tri puta češće anoreksije nego u normalnoj porodici).

Bulimija: roditelji nisu zaštitnički usmereni, haotične porodice (alkoholizam, narkomani, seksualne abnormalnosti i psihički poremećaji), majka utiče na fizički izgled, tj. da li dete treba da oslabi ili se ugoji jer je nezadovoljna izgledom ćerke.

-         uticaj sredine, društva/želja da se bude privlačan u skladu sa savremenim modnim trendovima, isticanje ekstremne vitkosti kao modela, deklensirajući faktor-okidač (često počinju sa dijetom onoga dana kada im neko "i u prolazu" kaže nešto u vezi sa izgledom ili jelom).

Poremećaj u ishrani-Anorexia nervosa, Bulimia i Binge eating-su psihijatrijske bolesti koje najčešće zahvataju ljude između 15 i 35 godine. Statistike pokazuju da preko dva miliona Amerikanaca boluje od ovih bolesti i na hiljade njih umire od istih. Veliki je i broj onih koji imaju drugu vrstu poremećaja, kao što je zavisnost od dijetetski pilula, laksativa, diuretika, držanja tzv. ''hir'' dijeta.

Depresija, poniženje, osećaj odbačenosti prouzrokovane poremećajem u ishrane dovode do neslaganja u porodici, problemima u školi, rušenja sagrađene karijere i poremećaja u odnosima među ljudima.

Bez određenih tretmana ljudima sa ovakvim poremećajima ne predstoji blistava budućnost. S druge strane stoji terapija udružena sa lekovima gde pacijent biva izlečen i sposoban da prikupi snagu za dalji normalan i zdrav život.

Razumevanje srži problema koji dovode do poremećaja, rano primećivanje znakova i simptoma bolesti su putevi prevencije ovih oboljenja.

Kao što su i uzroci ovih oboljenja kompleksni tako je i lečenje složeno:

1.      Psihoterapija;
2.      Porodična terapija;
3.      Psihoporodična dijetoterapija;
4.      Promena ponašanja;
5.      Lekovi;

Lečenje se može sprovoditi ambulantno (pojedinačno ili grupno) ili u bolnici. Cilj lečenja je da se postigne psihički oporavak, adekvatno reaguje na glad i sitost i ispoljavanje emocija. U lečenju treba da učestvuje psihijatar, dijetetičar i medicinska sestra. Ishod lečenja: kod muškaraca nisu zabeleženi smrtni slučajevi. 1-3 % pacijentkinja umire jer ne reaguje na terapiju, posle 4-12 godina 50 % pacijentkinja se oporavi s tim što neki od oporavljenih pređu u bulimiju.

pomozite mi da vratim cerku iz kandzi bulimie!!

 Jedino ona sama može nešto da učini.

Ne, potrebna je i podrška okoline, pre svega roditelja i bližih prijatelja da je odviknu od toga.

 Da ali ona mora da želi da se leči prvo.Onda ide sve to.