Danas se navršava 11 godina od martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji. U dva dana nasilja, sa teritorije KiM je proterano 4.012 Srba.

Tokom 17. i 18. marta stradalo je 19 osoba, osmoro Srba i 11 Albanaca. Ppovređeno je 954 osoba.

Zapaljeno je više od 900 srpskih, romskih i aškalijskih domova. Proterano je više od 4.000 ljudi. Srušeno je i oskrnavljeno 35 srpskih crkva i manastira.

Za organizovanje najvećeg nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji od dolaska međunarodnih snaga još niko nije odgovarao. Za učešće u martovskom pogromu na novčane i manje zatvorske kazne osuđen je manji broj od 51.000 Albanaca koliko se procenjuje da je učestvovalo u nasilju.

Za dva dana etnički je očišćeno šest gradova i deset sela.

Ni 11 godina posle proterivanja, većina žrtava martovskog pogroma nad Srbima nije se vratila u svoje domove.

Povod ili izgovor
Nasilju koje je počelo 17. marta prethodila je nesreća u kojoj su stradala tri albanska dečaka.

Albanski mediji su optužili lokalne Srbe da su psima naterali preko reke Ibar šest albanskih dečaka iz sela Čabar kod Zubinog Potoka i tako trojicu oterali u smrt.

Albanski ekstremisti su najpre započeli proteste u južnom delu Kosovske Mitrovice, a u sumrak su krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada - gde su intervenisali pripadnici Kfora.

Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na KiM "planirano i dobro orkestrirano", ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga isprva nisu adekvatno reagovali da bi ga sprečili.

U velikim sukobima u Mitrovici ubijena je Jana Tučev, a na terasi svog stana od snajperskog hica poginuo je Borivoje Spasojević. U zapaljenojprizrenskoj Bogosloviji stradao je Dragan Nedeljković.

U selu Drajkovce, ubijeni su Dobrivoje Stolić i njegov sin Borko. U Gnjilanu su popaljene sve srpske kuće, ubijen je Boban Perić dok je Slavoljub Dabić pretučen do smrti. U Kosovskoj Kamenici iz automobila sa srpskim registarskim tablicama izvučen je teško pretučen Jugoslav Savić, koji je nekoliko dana kasnije, od posledica prebijanja, preminuo u vranjskoj bolnici

Nasilje i napadi preneli su se južnije, u selo Čaglavicu i druga naselja na području Prištine, a na meti su se našla srpska sela i gradovi širom pokrajine - Lipljan, Gnjilane, Uroševac, Đakovica i Prizren.

Manje grupe Srba spas su potražile u bazama Kfora, a ostali u bezbednijim srpskim enklavama.

Većina je i danas u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima blizu Gračanice, ili u tuđim domovima, a malo ko se odlučio na povratak. Oko 250 Srba izbeglo je u unutrašnost Srbije.

U pogromu je uništeno ili do temelja spaljeno 35 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

U Prizrenu, nije ostalo nijedno srpsko obeležje koje nije rušeno, paljeno i skrnavljeno. Sistematično uništavanje Bogorodice Ljeviške trajalo je satima, a palitelji, u ovo kulturno dobro sa Uneskove liste, donose stare automobilske gume, kako bi vatra brže progutala neka od najlepših slikarskih dela prve polovine 14. veka.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Spisak porušenih manastira, objavljen tada na našem sajtu, možete pogledati ovde.

Planirano etničko čišćenje
Tadašnji Komandant južnog krila NATO-a, admiral Gregori Džonson, ocenio je da je masovno nasilje na Kosovu - etničko čišćenje.


"Govoriti o međuetničkom konfliktu na Kosovu je velika licemerna laž. Ono što se dešava na Kosovu je pogrom protiv jednog naroda i njegove istorije", rekao je tada Džonson.

I tadašnji komandant Sfora u BiH general Virdžil Peket ocenio je da je su neredi na Kosovu vrlo dobro organizovani, dok je italijanski general Alberto Primiseri, tada komandant multinacionalne brigade Jugozapad, izjavio je da su Albanci imali spremljen plan da opustoše Kosovo od Srba.

Teror albanskih ekstremista osudili su potom Savet bezbednosti UN, kao i EU, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

Zločin bez prave kazne

Posle najvećeg etnički motivisanog nasilja na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga, uhapšeno je 270 Albanaca.

Osuđene su 143 osobe, većina na novčane kazne.

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Euleks je pre dve godine saopštio da je za učešće u nasilju koje je 17. marta 2004. zahvatilo Kosovo, najviša kazna, 30 godina zatvora, izrečena je za ubistvo dvojice policajaca i ranjavanje dvojice njihovih kolega.

"Škumbin Mehmeti osuđen je na 30 godina zatvora zbog napada iz automatskog oružja na vozilo Unmika, u kome su poginula dva policajca, jedan strani i jedan kosovski, a dvojica su ranjena", rekla je tada portparolka Euleks Irene Gudeljeva.


Prema rečima portparolke misije, Euleks je za martovsko nasilje proglasio 14 osoba krivim, a jednu je oslobodio, u okviru devet predmeta na kojima su sudije te misije radile.

Optužbi je zbog nedostatka dokaza oslobođen Gzim Ferati, koji je u opštini Štrpce, zajedno sa još najmanje pet osoba, pucao na dvojicu Srba, od kojih je jedan poginuo na mestu pucnjave, a drugi u bolnici. Grupa je potom pucala i na četri srpska policajca na dužnosti.

"Vesti" pušu dana im je u0 Euleksu, koji je nasledilo Unmikovo pravosuđe, rečeno da se Specijalno tužilaštvo Kosova nije bavilo slučajem vezanim za događaje 17. marta 2004, već da su od Unmika dobili 11 slučajeva od kojih je šest slučajeva odbačeno usled nedostatka dokaza.

"Od toga je tri slučaja Euleks prebacio lokalnim tužilaštvima, od kojih se dva nalaze u Prizrenu. Jedan je 3. jula 2014. godine predat lokalnom tužilaštvu u Prištini i on čeka suđenje, dok im status slučajeva koji su počeli februara 2010. godine i septembra 2014 u Prištini nije poznat", piše ovaj list.

• Poginulo je 19 osoba, osmoro Srba i 11 Albanaca
• Više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno
• 935 srpskih, romskih i aškalijskih kuća zapaljeno je i oštećeno
• Više od 4.000 stanovnika proterano je iz svojih domova
• Šest gradova i 10 sela etnički je očišćeno;
• 35 verskih objekata SPC srušeno je i uništeno, od čega 18 spomenika od posebnog kulturnog značaja
• Više pravoslavnih groblja je oskrnavljeno
• U 33 pojedinačna akta nasilja učestvovalo je 51.000 ljudi.
• Za organizovanje nasilja još niko nije odgovarao

Kad vidim ovu sliku... Ja stvarno ne znam na koji bih nacin mucio ovog olosa sa slike, ovog uzasa od bica sto gmize na ovom svetu, i posle ja treba da ih kao nesto volim? Ali neka, dobro je sto postoji ta slika, dobro je sto moze jasno da se vidi ko su i sta su oni, i voleo bih da slika obidje svet, ako vec nije.

I dok gledam sliku pomislim da li je mozda slucajno ovog necoveka danas posle 11 godina sramota kad pogleda ovu sliku ili snimak? Cisto sumnjam...

pa eto ...ameri se sad cude...onim dilejama islamistima..sto unistavaju svjetsku kulturnu bastinu....
a mirno su gledali kako siptarski olosi i zlikovci...ruse i pale kulturnu bastinu i svetkovinu...stariju i od njih i od amerikanaca...
i sve su to dozvoljavali.... i podrzavali....

Језа, тешка језа ме прође кад год видим ову слику. Што рече човек сад цео свет стрепи од исламиста који уништавају светковине, убијају недужне људе, а цео тај свет је све ово допуштао тада. Чак и учествовао.

GODIŠNJICA POGROMA NA KOSOVU "Albanski ekstremisti i dalje uticajni"

Generalni sekretar Vlade Srbije Milivoje Mihajlović izjavio je danas da su na Kosovu albanski ekstremisti uticajni i danas, 11 godina nakon velikog nasilja nad Srbima 2004. u kojem je tokom dva dana ubijeno 19 ljudi.



"Danas na meti tih ekstremista nisu samo Srbi, već i Albanci, svako ko im ne odgovara", kazao je Mihajlović za Radio-televiziju Srbije. On je dodao da su Srbi na Kosovu sada, ipak, bezbedniji i sigurniji nego pre 11 godina i da Vlada Srbije čini sve da im položaj bude što bolji.

Dvodnevni sukobi na Kosovu izbili su 17. marta 2004. pošto je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosova. Ti sukobi okarakterisani su kao najveći etnički motivisani sukobi na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga.

Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se proširile na druge delove Kosova.

U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Uništeno je i oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.

Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.



Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata.

U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju. U septembru te godine međunarodni tužilac je podigao prvu optužnicu povodom martovskih događaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz
Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua. Godinu dana kasnije osuđeni su na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora.

Prema podacima KPS-a, za martovsko nasilje na Kosovu u prekršajnim i krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba, dok istraga o umešanosti kosovskih institucija nikada nije sprovedena.

Preuzeto sa ...

Prvi čas u školama posvećen pogromu

U svim školama sutra će prvi čas biti posvećen obeležavanju 11 godina od pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, najavio je ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin.

On je rekao da se pogrom, koji se dogodio 17. marta 2004.godine, prvi put obeležava na zvaničnom nivou.

Kako je rekao, 17. mart je postao deo zvaničnog protokola i zvaničnog obeležavanja u državi i danas će svaki prvi čas, u svakoj školi biti posvećen tome, dok će uveče u Narodnom pozorištu biti održana svečana akademija.

"Kao što vidite, država ne zaboravlja, država brine", rekao je Vulin gostujući u dnevniku RTS.

Govoreći o obeležavanju 16 godina od početka NATO bombardovanja Srbije, Vulin je rekao da će i taj datum, 24. mart, biti obeležen svečano ispred srušene zgrade Generlaštaba.

Preuzeto sa ...

Ne zaceljuju martovske rane

U najvećem pogromu Srba na Kosovu i Metohiji, 17. i 18. marta 2004. godine, albanski ekstremisti su za samo dva dana proterali pet hiljada ljudi sa njihovih vekovnih ognjišta, iz svih delova Kosmeta


Divljanje Albanaca 17. i 18. marta 2004. godine

U NAJVEĆEM pogromu Srba na Kosovu i Metohiji, 17. i 18. marta 2004, u mandatu UN koje su imale zadatak da obezbede mir na Kosmetu, albanski ekstremisti su, za samo dva dana, proterali pet hiljada ljudi sa njihovih vekovnih ognjišta, iz svih delova Kosmeta. Iz Metohije, Kosovskog Pomoravlja, centralnog Kosova. Stradalo je 19 civila: osmoro Srba, jedanaest Albanaca, ubijenih u sukobu sa Unmikom i Kforom.

U ovom nasilju, koje je međunarodna uprava (UNMIK) kvalifikovala kao "dobro organizovano i orkestrirano", etnički je potpuno očišćeno šest gradova i devet srpskih sela. Porušeno je ili zapaljeno 935 srpskih kuća. Devet škola, domovi zdravlja i pošte. Porušeno je i više srpskih grobalja. Posebna meta ekstremnih Albanaca bile su srpske svetinje - 35 crkava i manastira je uništeno, od toga 18 spomenika kulture.

Povod za napad bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi za smrt dvojice albanskih dečaka iz sela Čabra kod Zubinog Potoka. Istraga Unmika ubrzo je utvrdila da su optužbe bile lažne. Ali, cilj ekstremista bio je ostvaren.

Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koji će danas u severnoj Kosovskoj Mitrovici, sa narodom obeležiti jedanaestogodišnjicu pogroma, kazao je:

- Srbi na KiM ni danas nisu slobodni na onaj način na koji bi trebalo da budu slobodni ljudi u 21. veku na teritoriji koju mi ne priznajemo i nikada nećemo priznati kao državu. Na toj teritoriji nije u potpunosti zagarantovana bezbednost, a o tome možete najbolje da pitate Srbe u Metohiji kojih je ostalo u simboličnom broju.

Povodom martovskog nasilja 17. marta 2004. godine, u crkvama i hramovima Srpske pravoslavne crkve danas će biti služen pomen stradalima.

Nasilje se ponovilo i 17. marta 2008, u Kosovskoj Mitrovici. Ovoga puta Srbi su bili na udaru Unmika. Tada su međunarodne snage silom sprečile pokušaj radnika srpskog pravosuđa da se vrate na svoja radna mesta, Okružni sud. Stradao je ukrajinski vojnik, a nekoliko desetina Srba je teže i lakše povređeno.

DOLAZI DEJAN STANKOVIĆ

POMENU žrtvama martovskog pogroma kod spomenika "Beli anđeo" u 10 sati kao i Akademiji sećanja u sali Mitrovačkog dvora u 13 sati, u Kosovskoj Mitrovici prisustvovaće direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. On će u Zvečanu u 15.30, sa bivšim fudbalerom Dejanom Stankovićem, uručiti komplete sportske opreme fudbalerima FK "Trepča" i FK "Zvečan", dok će potom od 16.00 sati, Đurić i Stanković sa mladim glumcima, članovima ekipe filma "Enklava" prisustvovati sportskom času u OŠ "Vuk Karadžić" u Zvečanu.

Preuzeto sa ...

Albanci ce ako ovako nastave da prestignu i ukrajinu po broju izbeglica...

Jebem li vam majku siptarsku...i posle u Srbiju dolazi onaj njihov premijer, sta li je vec, a sto je jos gore i ovi nasi papci idu kod njih

Radi poboljsanja odnosa u regionu, ma nabijem vas na kurac...

Nemam komentar... dobro je pa picousti nije otisao i njima da se izvini.... sve to treba pobiti, treba svako pusku u ruke i da vratimo nase kosovo kako su nam ga i uzeli... fali nam jedan legija JSo i jedan arkan i njegovi tigrovi da to pociste za dan jedan... svu gamad smrdljivu...