Dame tref! :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

Dame tref!
Staro pravilo da iza uspešnog muškarca stoji žena potvrdile su Lora Buš, Ljudmila Putin, Bernadet Širak, Ana Dostojevski, Vera Nabokov, Valeri Eliot...

VAŠINGTON - Staro pravilo da iza uspešnog muškarca stoji žena potvrdila je i nedavno objavljena biografska knjiga prve dame Amerike Lore Buš, koju je za nju uradio Ronald Kesler.
Popularnost knjige je skoro nadmašila popularnost koju Lora uživa među Amerikancima, a činjenica je da je ona duplo popularnija od muža, aktuelnog predsednika SAD Džordža Buša juniora. Nju podržava 85, a njega 35 odsto Amerikanaca.
Popularne su i druge prve dame u zemljama od uticaja u svetu - kao što su supruga predsednika Rusije Ljudmila Putin, Francuske Bernadet Širak ili premijera Ujedinjenog kraljevstva Čeri Bler. Sve su i popularne i uticajne, mada razlike postoje.
Prva dama Rusije je, kažu, istrenirana da bude tiha i u pozadini, dok je gospođa Bler govorila, još dok je bila sasvim mlada, da želi da bude "žena premijera" i to joj se ispunilo, a postala je poznata i po oštrijim izjavama od svog muža, koji važi za nekog ko "nema dlaku na jeziku".
- Ja odlučujem, on sprovodi. Moj muž se neće kandidovati na izborima 2007. i ja ću vas podržati - bila je direktna gospođa Širak kada je aktuelnom francuskom ministru unutrašnjih poslova Nikoli Sarkoziju iskazala podršku za predstojeće predsedničke izbore.
I dok prve dame u svetu mogu svojim uticajem na muža da "kanališu svetsku politiku", kako su primetile agencije, supruge drugih, takođe važnih ljudi (naučnika, umetnika, književnika, slikara...) mogu da, inspirišući svoje muževe, "oplemenjuju svet".
Teško je nekada, kažu stvaraoci, odrediti gde je granica između onog što je umetniku "došapnula" muza, ili onog što mu je sugerisala supruga. Da istorija vrvi od primera "bračnih muza", može se naći na internetu.
Ko zna šta bi bilo da Ana Dostojevski nije bila tako strpljiva, trpeljiva i odana i da nije marljivo zapisivala ono što joj je muž, ruski genije Fjodor Mihajlovič Dostojevski diktirao u stvaralačom žaru, a pritisnut vremenskim rokovima da bi zaradio novac neophodan za život.
Vladimir Nabokov, autor čuvene "Lolite", ne bi bio to što jeste da uz sebe nije imao Veru, koja nije napisala nijedan redak, ali je održavala porodicu i pratila ga na svim putovanjima.
Upravo je Vera zaslužna što je "Lolita" sačuvana - ona je spasla rukopis koji je autor želeo da spali, a zatim je lično pregovarala sa izdavačima. O njihovom izuzetnom partnerstvu, ne samo braku, svedoči knjiga "Vera", objavljena 1999.
Valeri Eliot, udovica pesnika Tomasa Sterna Eliota, život je posvetila da očuva bogatu zaostavštinu svoga muža, kome je bila druga žena, ali je on baš njoj posvetio pesme zahvalnosti, kao što je "Mojoj ženi" (1958), u kojoj je, pored ostalog, napisao: "Onoj kojoj dugujem životno ushićenje."
Valeri je njegov život i delo očuvala zauvek, pored ostalog, osnivanjem prestižne nagrade "T. S. Eliot", vredne 10.000 funti, koju svake godine dodeljuje Londonsko društvo poetskih knjiga za najbolju novu knjigu poezije u Britaniji i Irskoj.

Mileva u senci

Međutim, ima i pametnih i nadarenih žena koje su zauvek ostale u senci svojih muževa, a od takvih sudbina je među najdramatičnijim ona koja je doživela Mileva Marić-Ajnštajn, Srpkinja iz Novog Sada.
Iako nadarena za fiziku i matematiku, moguće i više nego njen muž Albert Ajnštajn, ostala je celog života u njegovoj senci i posvećena deci kada ih je on napustio. Mnogi tvrde da je Mileva jednako zaslužna za čuvenu Teoriju relativiteta, za koju je Albert dobio Nobelovu nagradu, od koje ona nije imala nikakve koristi.
Milevi Marić-Ajnštajn je najveći deo života provela u Cirihu, gde je i umrla 1948. godine, u siromaštvu, ali su joj "Žene Ciriha" odale priznanje kao "velikoj srpskoj matematičarki".

Izvor: Press