10 stvarnih vampira i vukodlaka :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

10 stvarnih vampira i vukodlaka (među njima i dva Srbina)

The Richest / M.A. | 27. 06. 2014. - 13:32h |
Priče o vampirima i vukodlacima odražavaju fundamentalne ljudske strahove: strah od toga da će nam život biti ukraden, ili da ćemo sami postati čudovišta. Ljudi ih pričaju da bi uplašili publiku, koja treba da izvuče određenu pouku. Činjenica je, međutim, da je u istoriji bilo događaja koji podsećaju na priče koje već vekovima prepovedamo, kao i ljudi koji su otelotvorenje junaka tih priča. Predstavljamo vam 10 vampira i vukodlaka iz stvarnog života.

10. Zver iz Ževodana

Od 1764. do 1767. stvorenje nalik na vuka, sa crveno-crnim krznom, velikim zubima i oštrim kandžama, ubilo je između 60 i 100, a povredilo najmanje 30 ljudi u francuskoj oblasti Ževodan. Najčešće je napadalo nejake žrtve, poput dece i pastira dok su sami čuvali stoku. Za razliku od vukova, koji najčešće ujedaju za ruku ili nogu, zver iz Ževodana je žrtve ujedala za glavu ili vrat. Zbog čestih napada, neki su čak verovali da je reč o dve životinje. Mističnosti ovog bića doprinosi i činjenica da je bilo takoreći imuno na povrede i da mu nije bilo ništa čak ni kada su dva puta pucali u njega iz neposredne blizine. Kada je zver napala grupu od sedmoro ljudi, 1765. godine umešao se kralj Luj XV i poslao lovce da je ubiju. Oni su je rainili i nakratko su poverovali da su je i ubili, ali je zver 1767. ponovo napala. Seljak Žan Šastel je ubio zver juna 1770, navodno osveštanim srebrnim mecima.

9. Grofica Eržebet Batori

Konačan broj žrtava mađarske grofice nije poznat, ali procenjuje se da je ubila više od stotinu ljudi. Dvorac Čahtice (Slovačka), koji je dobila kao svadbeni dar, pretvorila je u klanicu. Priče o njenom krvavom teroru pronosile su se Mađarskom između 1602. i 1604. godine, da bi ugarski kralj Matija II 1610. godine naredio istragu. Ispostavilo se da su njene prve žrtve bile ćerke lokalnih seljaka, koje je namamila u dvorac nudeći im posao, ali da je kasnije ubijala i devojke nižeg plemićkog roda, koje su dolazile u dvorac da bi ih učila pravilima lepog ponašanja. Umesto toga, brutalno ih je mučila, otkidajući im zubima meso s lica i ruku. Pričalo se i da se grofica kupala u krvi svojih žrtava, verujući da će tako sačuvati mladost. Nakon suđenja, na kome je svedočila jedna njena sluškinja, zazidali su je u dvorcu, ostaviviši samo malo otvore za ventilaciju i dostavljanje hrane. Urmla je četiri godine kasnije, avgusta 1614.

8. Anri Garden

Rodom iz Limburga (Holandija), Anri Garden je 1605. godine optužen za likantropiju (pretvaranje u vuka). U svom priznanju je tvrdio da su ga u vukodlaštvo uvukli Žan de Lu i još jedan neimenovani saučesnik. Poprimivši obličje vukova, pratili su, ubili i pojeli dete, ispričao je on. Garden je osuđen za vračanje i likantropiju i spaljen je na lomači. Njegov saučesnik Žan de Lu (u slobodnom prevodu Jovan Vuk) uhvaćen je i pogubljen dve godine kasnije u Hojzdenu.

7. Mersi Braun

Mersi Braun je živela u Egziteru (Rod Ajlend) sve dok 1892. nije obolela i umrla od tuberkuloze. U to vreme umiranje od bolesti nije bilo neuobičajena pojava, ali su Braunovi bili posebno zle sreće. Njena majka i sestra umrle su od iste bolesti osamdesetih godina 19. veka, a i brat joj je bolovao od tuberkuloze. Tri žrtve iste bolesti u jednoj porodici pobudile su sumnje među seljanima, koji su odlučili da ekshumiraju tela. Tela Mersine majke i sestre su istrulila, ali je Mersino telo bilo potpuno očuvano. Prema nekim izvorima, kosa i nokti su joj narasli, a telo se pomeralo. Naknadni pregledi pokazali su da njenim srcem još teče krv, pa su seljaci došli do jedinog logičnog zaključka: da je ona nemrtva i da je odgovorna za bratovljevu tešku bolest. I žitelji drugih sela su pričali da su videli Mersi kako noću luta. Da bi stali na put njenom tumaranju, izvadili su joj srce i spalili ga. Pepeo su dali njenom bolesnom bratu da ga pojede, nadajući se da će tako ozdraviti. Umro je pet meseci kasnije.

6. Peter Štump, vukodlak iz Bedburga

Bogati seljak iz Bedburga (Severna Rajna-Vestfalija) uživao je ugled u svom okruženju, ali posle niza brutalnih smrti na njega je pala senka sumnje. Pošto su ga stavili na muke, priznao je da se služio crnom magijom i da mu je đavo dao čarobni pojas koji ga pretvara u vuka. U obličju vuka prožderao je četrnaestoro dece, uključujući i svog sina i dve trudnice. Osuđen je i pogubljen 31. oktobra 1589, a njegovu odsečenu glavu izložili su kao opomenu.

5. Petar Blagojević

Petar Blagojević je živeo u srpskom selu Kisiljevu sve do smrti 1725. godine. Posle toga se nekoliko stanovnika istog sela razbolelo i veoma su brzo umrli. Svi oni su tvrdili da im se Blagojević ukazao i da ih je davio. Strahujući za svoj život, ljudi su iskopali njegovo telo u prisustvu sveštenika i lokalnog zvaničnika. Telo mu je bilo potpuno očuvano, kosa i nokti su mu porasli, a na ustima je imao svežu krv. Seljaci su mu proboli kolac kroz srce, nakon čega je iz njegovih usta i ušiju potekla krv.

4. Žil Garnije

Poznat i kao Pustinjak iz Sent Bonoa i Vukodlak iz Dola, Žil Garnije je spaljen na lomači 18. januara 1573, pod optužbom za veštičarenje i likantropiju. Pošto se oženio, jedva je izdržavao sebe i suprugu. Jednom prilikom, dok je bio u lovu, duh mu je ponudio pomoć. Dao mu je mast koja će ga pretvoriti u vuka i olakšati mu lov. Garnije je, međutim, ustanovio da su mu omiljeni plen bila deca, a ne divljač. Priznao je da je ubio i pojeo najmanje četvoro dece, kao i da je i supruzi donosio meso kući. Više od 50 svedoka izjavilo je na sudu da ga je videlo kako napada decu, bilo u ljudskom obličju, bilo u obličju vuka.

3. Arnaut Pavle

Arnaut Pavle je navodno za života imao susret sa vampirom, ali se nije pretvorio u vampira, jer se namazao njegovom krvlju i jeo zemlju iz njegovog groba. Ubrzo nakon povratka u svoje rodno mesto, selo Medveđu, Pavle je 1725.godine pao sa velike visine i slomio vrat. Nakon što je sahranjen na seoskom groblju, selom su počele da kruže priče da je Pavle viđen nekoliko puta u toku noći. Meštani koji su izjavljivali da ih je Pavle noću posećivao, umrli bi u roku od nekoliko dana. U strahu od povampirenog Pavla, meštani su se okupili i zajedno sa seoskim sveštenikom otvorili njegov grob. Telo mu je bili potpuno očuvano, a iz očiju, ušiju, nosa i usta mu je tekla krv. Na sebi je imao košulju natopljenu krvlju. Kroz njegovo telo proboli su kolac, a zatim su ga spalili kako se ne bi vratio u svet živih i nastavio da progoni ljude.

2. Tis iz Kaltenbruna

Godine 1692. u Jirgensburgu (švedski deo Livonije) osamdesetogodišnji muškarac po imenu Tis optužen je da je vukodlak. Priznao je, kao i svi ostali sa spiska, ali se njegova priča razlikovala. U vuka se navodno pretvarao na Dan Svete Lucije, praznik Sveti Jovan i u noći praznika Duhovi da bi se borio protiv Sotoninih veštica i čarobnjaka i obezbedio dobre useve i bogatu žetvu. Sud nije mogao da natera Tisa da prizna da je sklopio savez sa đavolom, ali je strahovao da će njegova priča, a pogotovo njegovo bavljenje narodnom magijom u korist zajednice odvratiti stanovništvo od hrišćanstva. Tako je Tis bičevan i proteran iz grada. Nema podataka o tome da li je to uticalo na žetvu u narednim godinama.

1. Vampirska subkultura

Dr Emir Vilijams, predavač na Univerzitetu Glindur, tvrdi da u Velikoj Britaniji trenutno živi oko 15.000 vampira. Reč je o potkulturi koja se hrani ili krvlju ili psihičkom energijom drugih ljudi. Dr. Vilijams ističe da ne postoje neodložni razlozi da budu žigosani kao “ludi, zli ili opasni”, kao ni za pretpostavke da je reč o mentalno obolelim osobama. On dodaje da je njegovo zanimanje za ovu potkulturu, koja se eventualno može uporediti sa određenim vidom religioznog verovanja, čisto akademske prirode i da se njome bavi u okviru antropoloških istraživanja.

Izvor: Blic