1. Kako moj život traje od 10 do 15 godina, svaki rastanak s tobom za mene je patnja. Razmisli o tome pre nego što me ostaviš.

2. Moraš mi dati vremena da shvatim što od mene tražiš.

3. Imaj poverenja u mene. Ja živim od toga.

4. Ne ljuti se nikada na mene dugo i ne zatvaraj me za kaznu.
Ti imaš svoj posao, razonodu, svoje prijatelje, a ja imam samo tebe.

5. Ponekad razgovaraj sa mnom. Premda tvoje reči ne razumem potpuno, prepoznajem glas kojim mi se obraćaš.

6. Upamti kako sa mnom postupaš, ja to nikada ne zaboravljam.

7. Pre nego što me počneš tući, seti se da moje čeljusti s lakocom mogu zdrobiti koščice tvoje ruke, ali ja to nikada ne činim.

8. Pre nego što me izgrdiš kao bezvoljnog, tvrdoglavog ili lenjog, razmisli. Možda me muči neprikladna hrana, možda sam bio predugo izložen suncu ili hladnoći ili imam istrošeno srce.

9. Brini se za mene i kad postanem star jer i ti ćeš jednog dana ostareti.

10. Isprati me na mom putu. Nemoj nikada reći “Ne mogu to gledati” ili “Neka se to dogodi kad ja nisam tu”.

Strasno je to kako pas i covek mogu postati bliski, kako ako su dugo zajedno [ugavnom znam primere sa ljudima koji su ih dobili dok su bili jako mali [oboje]] i to je stravicno, ponasaju se isto, zajedno prelezavaju bolesti, zajedno se zajebavaju, tv gledaju i sl, samo sto se ne oblace... mislim da i disu u istom ritmu...
Znam samo da mi je jedan poznanik zamalo trajno zaglavio u dusevnu bolnicu nakon smrti psa od starosti i da to sebi ma kakav mi zivot bio necu dopustiti.. ne smem se vezati tako za nekog ko ce "vrlo brzo" otici zauvek.

Nemam svog psa, imam macu, mada brinem godinama i o lokalnom psicu Mazi.Mnogo volim zivotinje, ali bas. I smatram, da svako ko uzme zivotinjicu da je neguje, ima veliku odgovornost prema njoj, da joj omoguci sto lepsi zivot, ma koliko on trajao.Nikad se nisam "istresla" na svojoj Beki, a znam da ljudi to cesto rade zivotinjama.

Hm, imam foibju od pasa ali bih voleo da imam jednog i da na taj nacin savladam istu.