1. brdska divizija

Deo Nemačkog Vermahta
Datum formiranja:   9. april 1938.
Mesto:   Garmiš Partenkirhen (nem. Garmisch Partenkirchen), Nemačka
Formacija:   98. brdski puk
99. brdski puk
79. brdski artiljerijski puk
53. izviđački bataljon
54. motorizovani inženjerijski bataljon
44. protivtenkovski bataljon
54. bataljon veze
Brojno stanje:   13.000 vojnika i oficira
Komandant:   general Ludvig Kibler (nem. Ludwig Kübler)
Odlikovanja:   

1. brdska divizija Vermahta formirana je od 1. brdske brigade 1938. u Garmiš Partenkirhenu u Bavarskoj. U svom sastavu imala je preko 30% profesionalnih vojnika. Smatra se jednom od elitnih jedinica Vermahta u drugom svetskom ratu. Uvedena je u borbu tokom rata sa Poljskom na južnom frontu u sastavu XLIX brdskog korpusa. Istakla se energičnim prodorom i zauzimanjem Lavova, i zatim njegovom odbranom. Divizija je učestvovala u ratu sa Francuskom i u aprilskom ratu sa Jugoslavijom. Na istočnom frontu učestvovala je od početka u sastavu Armijsek grupe "Jug". Tokom kampanje "Runolist" (nem. Edelweiß) pobola je zastavu na najviši vrh Kavkaza Elbrus.   

Izveštaj Prve brdske divizije od 10.7.1943.

U aprilu 1943. 1. brdska divizija je prepotčinjena Armijskoj grupi "E" i prebačena u jugozapadnu Srbiju. Odatle je počela svoje nastupanje u okviru operacije "Švarc", tokom koje je pobola svoju zastavu na najviši vrh Durmitora Bobotov Kuk. Tokom ove kampanje, sledeći naređenja pretpostavljanih, počinila je ratne zločine nad ratnim zarobljenicima, što je komandant divizije dokumentovao u svom izveštaju:
 „... C.) USPESI DIVIZIJE 1.) Komunisti
Izbrojano mrtvih 831.
U mestima mnogo mrtvih od tifusa, koji se tačno nisu mogli obuhvatiti zbog opasnosti od zaraze. Zarobljeno: 498, od toga streljano 411 ... “
 
Runolist (nem. Edelweiß) je bio amblem brdskih jedinica Vermahta koji su one nosile na svojoj uniformi

U septembru 1943. divizija je nakon kapitulacije Italije razoružavala italijanske trupe u Grčkoj. Pod vodstvom svog energičnog komandanta generala Valtera Štetnera, delovi divizije iskrcali su se na ostrvo Kefaloniju i ugušili u krvi pobunu Italijana. Tom prilikom takođe je došlo do masovne egzekucije zarobljenika. Divizija je nastavila svoje borbe u Jugoslaviji u sastavu Druge oklopne armije energičnim učestvovanjem u operacijama Kugelblic (nem. Kugelblitz), Šnešturm (nem. Schneesturm), Valdrauš (nem. Waldrausch) i Emil protiv NOVJ u periodu decembar 1943. - februar 1944. U martu je učestvovala u okupaciji Mađarske (operacija Kane (nem. Cannae)).

U avgustu 1944. divizija je učestvovala u operaciji Ribecal (nem. Rübezahl)), a od septembra nalazi se u istočnoj Srbiji u intenzivnim borbama protiv Crvene armije i 14. korpusa NOVJ. U Beogradskoj operaciji divizija je pretrpela izuzetno teške gubitke. Preko polovine ljudstva izbačeno je iz stroja, preostalo ljudstvo raspolagalo je samo pešadijskim naoružanjem, bez ijednog motornog vozila, a komandant divizije general Valter Štetner poginuo je 18. oktobra 1944. na obroncima Avale.

Tokom novembra divizija je reorganizovana i popunjena, i zauzela je mesto u odbrani na južnom krilu Sremskog fronta. U decembru divizija je prebačena u južnu Mađarsku. Početkom maja u južnoj Austriji položila je oružje i predala se Crvenoj armiji.

Prvi komandant divizije Ludvig Kibler 10. jula 1947. osuđen je na smrt od strane Vojnog suda u Ljubljani za zločine koje je počinio kao komandant XCVII armijskog korpusa. Peti komandant divizije Jozef Kibler u februaru 1947. osuđen je na smrt od strane Vojnog suda u Beogradu za zločine koje je počinio kao komandant 118. lovačke divizije.

Izvor: Wikipedia