БЕОГРАД – Данас се у свету обележава Дан шале - 1. април који, према оцени стручњака, помаже људима да, поред тешке свакодневнице, на тренутак одахну и забораве на проблеме.

У многим друштвима тај дан служи за забаву и засмејавање пријатеља, уз неизбежно „априлили”, а многа истраживања показала су да је смех добар лек, па се у неким здравственим установама већ користи такозвана „смехотерапија” која, како тврде и лекари, даје добре резултате.

Без обзира на разне обичаје поводом Дана шале, психолози и културолози тврде да када се нашалимо на сопствени рачун помажемо себи и другима да лакше пребродимо неку тешку ситуацију.

Једна од карактеристичних првоаприлских шала објављена је далеке 1964. године у „Политици експрес”, у којој је саопштено да легендарни фудбалер Драгослав Шекуларац прелази из Црвене звезде у Партизан, што је тада било незамисливо и на тренутак, док нису схватили шалу, довело навијаче „црвено-белих” у очајање.

Најзапаженија у последњих неколико година била је првоаприлска шала новосадског „Радија 021”, којем је тадашњи министар за капиталне инвестиције Велимир Илић „потврдио” да се састао с измишљеним бизнисменом Стивом Богдановићем, са којим је уговорио капиталне инвестиције у Србији.

„Па, и министар може понекад да буде сенилан па да заборави с ким се све срео и како се ко зове”, рекао је тада Илић, покушавајући да се оправда јавности.

Због важних политичких дешавања, за прошлогодишњи 1. април највећи број шала које су медији објављивали односио се на статус Косова и Метохије, али и коментаре појединих политичара.

Односи Косова и Србије били су главна тема првоаприлских текстова дневника „Косова сот”, који је објавио да је Србија признала независност те српске покрајине, али уз неизоставни додатак „априлилили”.

Лист „Коха диторе” је, под насловом „Тачи постигао 'тајни' споразум са Јеремићем - не знају се детаљи”, писао о наводном споразуму косовског премијера и министра иностраних послова Србије Вука Јеремића.

Да није само у Србији уобичајено да се „шалимо” на рачун политичара и политичких дешавања показује и чињеница да је Музеј шала у Сан Дијегу објавио у англосаксонској штампи списак 10 најбољих првоаприлских шала, а једна од најсмешнијих, такође, има везе са политиком.

Та шала односи се на амерички државни радио, који је 1992. године најавио нову кандидатуру Ричарда Никсона за председничке изборе, под мотом „Нисам учинио ништа лоше и нећу то поновити”.

Многи медији у свету су током историје обележавања 1. априла објављивали разне необичности, па је тако једна италијанска телевизија објавила да је на Марсу пронађена нафта, уз фото- материјал НАСА, док је један коментатор, својевремено, слушаоцима говорио о рекордном приносу киселих краставчића.

Историја збијања шала 1. априла није сасвим позната, а многи су склони тумачењима да се тај својеврсни „народни празник” појавио крајем средњег века у Европи, као „Дан свих луда”, који је био општенародно весеље.

Постоје веровања да корени тог „празника” досежу до старог Рима, познатог и по томе што су тамошњи житељи умели да се добро забављају смишљајући различите шале.

Многи мисле да се тај обичај појавио у 16. веку у Француској, око 1564. године, а за оног ко је насамарен имали су обичај да кажу да је добио „априлску рибу” - рибу од папира која му је кришом качена на леђа.


Izvor: Politika

Koga ćete vi nasamariti?





Iako je istorija zbijanja šala na 1. april obavijena velom misterije, svi koriste svoje "pravo" da upravo na ovaj dan nasamare nekoga i dobro se nasmeju.
Istorija zbijanja šala 1. aprila je obavijena tajnom, jedni tumače da se ovaj svojevrsni "narodni praznik" pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao "Dan svih luda", koji je bio opštenarodno veselje.

Jedna od prvih zabeleženih prvoaprilskih šala je iz 1713. godine, kada je Džonatan Svift, autor čuvenih "Guliverovih putovanja", objavio da će se 1. aprila jedan od pogubljenih kriminalaca vratiti iz mrtvih kako bi se napio piva u lokalnom pabu. Toga dana su pabovi bili puni ljudi koji su došli da vide "mrtvaca kako pije pivo".

Neki veruju da koreni tog "praznika" dosežu do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju i priređuju razne bahanalije.

Drugi kažu da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je "nasamaren" imali su običaj da kažu da je dobio "aprilsku ribu".

Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu "Danom svih glupaka".

Finci taj dan povezuju sa prolećnim podukama dece o privrednim radovima, a slično je i Švajcarskoj.

Nemci 1. april smatraju danom kada se lako osete nesrećnim, a svoje loše osećanje manje vezuju za "nasamarivanje", a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik

Bez obzira na razne običaje u raznim zemljama, važi pravilo da kada se slatko nasmejemo postajemo opušteniji i zadovoljniji.

Humor nam pomaže da lakše prebrodimo neku neprijatnu ili tešku situaciju, a kada se našalimo na sopstveni račun, stručnjaci tvrde da pomažemo i sebi i drugima i zato je u narodu nastao izraz "smeh je najbolji lek”.

Izvor:Mondo

1. april, Svetski dan šale

Mnogi u svetu se smeju 1. aprila, od srca ili kiselkasto, zavisno od toga da li zbijaju šale na tuđ račun ili to neko čini na njihov, a neki se trude da toga dana ne budu "nasamareni" da ne bi cele godine bili nesrećni.
 
Istorija zbijanja šala 1. aprila je obavijena tajnom, jedni tumače da se ovaj svojevrsni "narodni praznik" pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao "Dan svih luda" koji je bio opštenarodno veselje.
Neki veruju da koreni tog narodnog praznika dosežu do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju i priređuju bahanalije. Drugi kažu da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je nasamaren imali su običaj da kažu da je dobio "aprilsku ribu".

Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu "Danom svih glupaka". Finci taj dan povezuju sa prolećnim učenjem dece o privrednim radovima, a slično je i Švajcarskoj. U holandskom gradu Ajndhovenu održava se svojevrsna tradicija nasamarivanja 1. aprila - novine se utrkuju da objave "ekskluzivne" vesti, kao na primer o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, o bolestima, o eksperimentima u atomistici...
Nemci 1. april smatraju danom kada se lako osete nesrećnim, a svoje loše osećanje manje vezuju za nasamarivanje, a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik. 
U Bavarskoj, posebno u okolini Vestervalda, šale slične prvoaoprilskim zbijaju se tek 1. maja.

Ipak, bez obzira na razne običaje u raznim zemljama, važi pravilo da kada se slatko nasmejemo postajemo opušteniji, lepši i zadovoljniji. Humor nam pomaže da lakše prebrodimo neku neprijatnu ili tešku situaciju, a kada se našalimo na sopstveni račun, stručnjaci tvrde da pomažemo i sebi i drugima i zato je u narodu nastao izraz "smeh je najbolji lek".

Izvor: Blic